By Контирнуиран пад броја становника у Пријепољу реалност је којој сведочимо претходних деценија. За 10 година наша општина званично је изгубила 15 одсто становништва, али незваничнo, проценат је много већи. Оно што је показао прошлогодишњи попис је и да се процентуално мења национална структура становништва. Срби више нису апсолутна већина као претходних година. Приметно је и да се број припадника свих националности појединчано смањио у односу на прошли попис – само је Југословена и Руса више него пре 10 година.
Подаци Републичког завода за статистику показују да је у Пријепољу у односу на претходни попис 4.845 становника мање. Од укупно 32.214 становника, 16.098 су мушкарци, а жена је за 18 више.У градској средини живи око 12.000 становника, за 1.400 мање него 2011. године.
Према резултатима пописа по националној припадности, највише је Срба – 14.961, a мање их је у односу на претходни попис за 4.535. Следе Бошњаци којих је 12.842, док се 1.945 пописаних изјаснило као Муслимани. Број оних који су се изјаснили као Бошњаци незнатно је порастао у односу на претходни попис, за 50. Међутим, значајно је опао број оних који су се изјаснили као Муслимани, којих је пре 10 година било 3.543.
Срби су до претходног пописа имали апсолутну већину од 52 процента становништва. Сада су релативна већина са неких 46 одсто. Следећа категорија су Бошњаци са неких 39 одсто и они који су се изјаснили као Муслимани негде око шест процената. Они који се декларишу као Муслимани су група која је доживела највећи пад у односу на попис 2011. године. Ако погледамо заједно и Бошњаке и Муслимане, њихов удео се повећао у становништву Пријепоља за неких 45 посто заједно, али су се у укупном броју смањили за око 10 процената. Код Срба је тај пад негде око 24 процента – појашњава мастерант политичке демографије на Географском факултету у Београду Миодраг Пантовић.
Четврти по бројности у Пријепољу су они чија је националност непозната, њих је укупно 1.700, што је драстично повећање у односу на попис 2011. године, када их је било 218.
То су људи чији су подаци покупљени из административних база.. да ли су то базе МУП-а, РФЗО, ПИО Фонда. Претпоставља се да живе на територији Србије и општине Пријепоље, али нису на неки начин били обухваћени Пописом. Претпоставља се да већина њих и не живи на територији Србије – каже Миодраг Пантовић.
Уставом загорантовано право да се не изјасне о својој националној припадности, искористило је укупно 379 особа. Међу онима који су се изјаснили по регионалној припадности укупно је 11 људи из Пријепоља, а као „остали“ изјасниле су се 24 особе.
Број Рома према прошлогодишњем попису је 199 – за 45 мање него пре 10 година. Мањи је и број Црногораца за 52 и укупно их је 37. Као Албанци изјаснило се 10 особа, осам мање него на претходном попису. Хрвата је 12 – за пет мање, Горанаца је четворо – за осам мање. Једна особа се изјаснила као Словак, а на претходном попису биле су четири. Пријепоље је богатије за још једну националност – уписана је једна Словенка. Као Југословени изјасниле су се 64 особе, док их је на прошлом попису било 47. Руса је било седам, сад их је 16.
Подаци које је Републички завод за статистику објавио показују да у Србији живи 6.647.003 становника – 3.231.978 мушкараца и 3.415.025 жена. Према националној припадности Срба је 80 одсто, Мађара 2,77%, Бошњака 2,31%, Рома 1,98%, Албанаца 0,93 одсто.
На питање о националној припадности није се изјаснило укупно 136.198 пописаних, а национална припадност је остала непозната код 322.013 особа.
