By У понедељак, 27. фебруара обележено је 30 година од отмице и убиства путника из воза у Штрпцима, међу којима је било и девет Пријепољаца. За чланове породица отетих и убијених организован је пријем у Општинској управи. Они су том приликом рекли да су њихови утисци исти као и првог дана и нагласили да су веома незадовољни недавним пресудама које су донете у Вишем суду у Београду против четири окривљене особе.
Породице девет Пријепољаца, који су били међу 20 особа отетих и убијених у Штрпцима 1993. године, окупиле су се на пријему у Општинској управи, који су организовали председници општине и Скупштине општине са сарадницима. Утисци чланова породица су исти као и пре 30 година, а велико незадовољство изазвале су пресуде за овај злочин и нереаговање надлежних.
Ја бих се осврнула на пресуду у Босни, на пресуду у Србији. Ја сам разочарана као грађанин Србије да је изостала свака реакција, прво наших бошњачких политичара, који представљају нас Бошњаке у Влади, министарствима… Да се нико није огласио, а то што су најављени доласци неких политичара данас је убирање поена зарад личних интереса и моја породица и ја у томе нећемо учествовати – рекла је Селма Чоловић, кћерка Фикрета Мемовића.
Из воза 671 који је путовао на релацији Београд – Бар, а који је зауставила група униформисаних особа, тог 27. фебруара изведено је, а касније убијено 20 путника, међу њима и девет Пријепољаца: Адем Аломеровић, Расим Ћорић, Нијазија Кајевић, Фикрет Мемовић, Мухидин Ханић, Џафер Топузовић, Сафет Прељевић, Февзија Зековић и Рифат Хусовић, Пријепољац који је живео у Бијелом Пољу. Пре двадесетак дана Виши суд у Београду је првостепеном пресудом за кривично дело ратни злочин против цивилног становништва прогласио кривим четири особе.
Марина Кљајић, адвокатица и пуномоћница оштећених каже да није задовољна што се тако дуго чекала пресуда.
Не можемо заборавити да су сада осуђени првостепеном пресудом ухапшени 5. децембра давне 2014. године. Прво смо три године чекали да та оптужница буде потврђена, два пута је враћана на допуну истраге и напокон када је то кренуло и када смо дошли до првостепене пресуде, висина казни је била велико разочарење. Тужилац је у завршној речи тражио дупло веће казне.
Пресудама у Босни и Србији није задовољна ни Селма Чоловић.
У Београду су тројица оптужених добили по 10 година, а жена која је оптужена, Драгана Ђекић, пет година јер је у моменту извршења имала 17 година.
На основу изречених првостепених пресуда се јасно види да је отмица била припремљена, најављена и да су у отмици учествовале институције Србије и Војска Југославије, полиција и Железница Србије – изјавио је Наил Кајевић, брат Нијазије Кајевић.
Јасно је да је воз 671 био циљ јер су отмичари пропустили два воза, десетак припадника полиције који су другим поводом били ту, нису реаговали, медијско извештавање је каснило…
Оно што су институције државе Србије после тога радиле јесте да се случај заборави, да се заташка…Они који су нам говорили да је неко хтео да рат пренесе на ово подручје, на овај град, у ствари су сами били планери, организатори и учествовали у овом злочину. Тако да је овај период од 30 година био очекиван да се дође до неких истина, а они који су организовали и планирали овај злочин, нажалост, нису поменути нити се против њих води неки поступак – рекао је Наил Кајевић.
Чланови породице су поручили да очекују да држава убудуће свим грађанима обезбеди једно од основних, Уставом гарантованих права, право на живот, које нажалост њихови најближи нису имали.
