Аутор/ка: Воловске запреге одавно нису уобичајене, чак ни у планинским селима општине Пријепоље. У засеоку Чпаја у Горњим Страњанима, у породици Дарка Чпајака, најтежи сеоски послови се и даље обављају уз помоћ волова. Љубав према овим животињама и очување породичне традиције главни су разлози што их власник још није заменио савременим машинама.
Баљоту и Бељу, волове старе шест година одгајио је од својих крава Дарко Чпајак, просветни радник, који се бави сточарством у свом родном селу. Са воловима обавља све послове на имању, за које други користе тракторе.
У овим нашим крајевима једини пар волова који функционише су моји волови. Ја их држим из користи и љубави, али више из љубави. Нисам никад запамтио да нисмо имали волове. И све што смо стекли моји родитељи, брат и ја, стекли смо с воловима – каже Дарко Чпајак.
Са њима превози балирано сено, али и довози сено са Јадовника, превози дрва, оре врт…
Кад се неко заглави од ових викендаша, извучем их и тако. Све радимо са њима. Могао бих да купим машине, сви ме критикују, али не могу нешто, ради традиције и љубави. Мислим да ћу их држати још неко време, док будем држао стоку.
Иако волови имају по неколико тона, нису захтевни за одржавање.
Само сено и со. Богу хвала здрави су ми до сада, нисам имао никаквих улагања. Ова кола ја правим, то је ручни рад. Ја то одржавам јер волим то.
У свом домаћинству има 15-ак говеда, 100-ак оваца, коње… Тренутно има и подмладак волова који су на катуну са осталом стоком.
Кад је отац једно имање купио овде где нам је ова кућа, дао је 24 вола те године. Све смо некако рачунали према волу: воловска снага, колико волова да даш за шуму…
Сваки пар волова у просеку држи до 10 година. За ове се посебно везао јер су веома добри и послушни.
Ја сад њих да оставим овде, можемо да идемо да пијемо кафу, они ће ме чекати, баш су одговорни и посебни некако и биће ми тешко кад их будем продавао. Исто као људи, ако га од малена научиш, док је теле, док је јуне, научиће да се води, да буде мирно… Процениш, ако видиш да је питомо, оставиш га, ако није, продајеш. Али, нисмо никад стоку куповали, можда некад неко ждребе једино, а сваку смо животињу ми одгајили.
Иако има кућу у Коловрату, после смрти родитеља, свакодневно је на селу где има 20 хектара земље, док на Јадовнику има ограђено око 35 хектара, што своје, што закупљене земље. Породица има и велику шуму, од чије продаје би могла да живи, али се ипак баве сточарством. Напорно је, нарочито јер нема ко да помогне.
Радника не можемо да нађемо. Ево за бале ја сам тражио, 50 еура плаћам да ми помогне, није ни тешко, ниска су кола, практична за бале, али нема.
Као просветни радник доста времена ја провео по сеоским школама и сведочио је гашењу пријепољских села. Зато се труди да што дуже сачува породичну, али и традицију села.
Ја могу њих да продам за 7000-8000 евра, сутра да купим трактор. Некако нисам за то. Мада и терен је мало лош, захтеван. Кад се са Јадовника сагони, ризично је. Најсигурнији су ми они.
За исхрану стоке у зимским месецима породица Чпајак припрема 2.000 бала сена, у чему велику улогу имају Баљота и Беља, који све те бале превезу до штале. Када би купио машине за рад, Дарко каже да не би могао сам да ради на њима, тако да ће се и убудуће ослањати на помоћ и снагу својих верних волова.
