Пре 80 година основан je Антифашистички фронт жена

Пре 80 година основан je Антифашистички фронт жена

На данашњи дан, пре 80 година, у Босанском Петровцу основан је Антифашистички фронт жена. У њему је било активно око два милиона Југословенки. Био је то најмасовнији покрет жена на нашим просторима и шире. Једанаест година касније, 1953. године у Београду, АФЖ се самоукида. Поводом 80 година од оснивања Антифашистичког фронта жена Југославије, Удружење за културу и умјетност Црвена из Сарајева, у месту оснивања АФЖ-а представља изложбу “Шта смо започеле, ви завршите…” АФЖ 1942 – .

На Првој земаљској конференцији жена од 6. до 8. децембра 1942. године у Босанском Петровцу, састале су се политичке делегаткиње из разних крајева Југославије, њих 166, и основале АФЖ на државном нивоу. За председницу је изабрана Ката Пејновић рођена Богић, рођена у Смиљану, општина Госпић у Хрватској. АФЖ је била револуционарна женска организација која је изражавала политичку вољу жена, бавила се њиховим положајем у друштву и укључивањем у народноослободилачку борбу.

Антифашистички фронт жена допринео је борби против фашизма, равноправности жена, али и слободи и емaнципацији југословенског друштва у целости.

Победа над фашизмом не би била могућа, да није било великог броја жена које су учествовале у борбама на фронту, али и у ратној позадини. Meђу првима жене су, између два светска рата, упозоравале на последице растућег фашизма.

Године 1945. у Уставу нове Југославије стајало је: “Жене су равноправне са мушкарцима у свим подручјима државног, привредног и друштвено-политичког живота (…) За једнак рад жене имају право на једнаку плату као и мушкарци и уживају посебну заштиту у радном односу. Држава нарочито штити интересе мајке и детета оснивањем породилишта, дечијих домова и обданишта и право мајке на плаћени отпуст пре и после порођаја.” Након рата АФЖ се ангажовао на обнови ратом разрушене земље, посебно на решавању здравствених, социјалних и културних питања. Нарочито је био значајан њихов културно – просветни рад, унутар којег су се организовале масовне акције описмењавања, као и ангажман на освештавању и укључивању жена у образовни, политички и економски систем.

Пет година након оснивања и завршетка рата, АФЖ се помало искључује из учествовања у свакодневном политичком животу. Тадашња председница АФЖ-а Цана Бабовић изјављује: “… ми жене немамо нечега посебнога, неко питање за које би се ми као жене требале борити”. Од 1948. учествовање у организацији више није чин слободног избора појединке, већ нешто што се подразумева. Говори се да женско питање не постоји (као ни национално), већ постоје само питања која жене решавају. У том духу АФЖ се 1953. године самоукида. Гашењем АФЖ-а,  жене су изгубиле свој простор  где су оне могле јавно расправљати, јачати своје место у друштву, стварати културу, скретати пажњу на двоструку оптерећеност.

Осамдесет година касније, тачно тамо где је све почело, у Босанском Петровцу, поново ће се сусрести жене из свих крајева Југославије са циљем да заједно размотре позицију у којој се жене ових простора налазе, те старе и нове опасности са којима се суочавају. Kао допринос годишњици  и скупу Обележавање 80 година од оснивања Антифашистичког фронта жена Југославије, Удружење за културу и умјетност Црвена из Сарајева представља изложбу под именом “Шта смо започеле, ви завршите…” АФЖ 1942 -. Изложба упризорује тај почетак, фронт, жене у његовим редовима и уз помоћ делића састављених с пуно љубави подсећа на покрет који се у најтежим историјским околностима за људе ових простора борио за сестринство и братство покретан смелом визијом друштва у којем су докинути и односи доминације људи једних над другима и мушкараца и институција над женама.

Изложба представља посебно одабрани материјал из Архива антифашистичке борбе жена Босне и Херцеговине и Југославије који је Црвена прикупила током последњих десет година радећи на истраживачко-документаристичком програму „Шта је нама наша борба дала“.

Подели на мрежама

Повезани чланци