By У петак је на Великој сцени Дома културе у Пријепољу премијерно изведена представа „Драга наша професорице“, у режији Адмира Шеховића, а по тексту Људмиле Разумовске. Снажна прича и упечатљиве улоге чланова и чланица Омладинске сцене оставили су дубок утисак на публику.
Радња представе „Драга наша професорице“ прати четворо матураната који долазе код своје професорице са намером да дођу до кључа од сефа и исправе оцене, али се ова наизглед једноставна ситуација претвара у напету психолошку драму. Млади глумци, узраста од 14 до 17 година, успешно су изнели веома захтеван комад, остављајући публику да преиспитује границе морала и одговорности. У улози Јелене Сергејевне одлично се снашла Дуња Минић, носећи готово читаву радњу кроз сложен и емотивно захтеван лик.
Било је веома, веома, веома тешко, али мислим да сам дала свој максимум, односно покушала сам да дам свој максимум. Било ми је лакше, искрено, јер сам пре пет година први пут стала на даске, и некако све више желим да останем овде што дуже. Много ми је било лепо и стварно, само то могу да кажем – пренела нам је своје прве утиске Дуња Минић.
Улогу Волође, покретача радње и манипулативног вође групе, уверљиво је дочарао Амар Реџовић, градећи лик који својом хладнокрвношћу и одлучношћу додатно појачава драмску напетост на сцени.
Улога Волође, иако се чини да је проста, уопште није била једноставна. Требало је доста времена да се доведе до овог нивоа. Задовољан сам тиме како је изгледало данас, мада и даље мислим да је могло да буде много боље. А што се тиче саме улоге — ко је видео, видео је – истакао је Реџовић.
И остали чланови глумачке екипе остварили су запажене улоге, доносећи различите карактере и емоције које су публику држале у неизвесности до самог краја. Њихова посвећеност и сценска енергија оправдале су поверење редитеља и допринеле снажном укупном утиску представе.
Ово ми је прва представа у животу у којој сам глумила и јако ми значи. Веома ми је драго што учествујем. Није ми било толико тешко, али трема је ипак била присутна. Савладала сам је на почетку и некако се изборила с тим. Није било толико тешко, јер уз смех и причу све је могуће – каже Миа која је са 14 година најмлађа у овој глумачкој екипи.
Улогу Љаље, која блансира између добра и зла, успешно је дочарала Катарина Рељић.
Стварно сам задовољна, сви смо пресрећни. Много смо се трудили и требало је доста времена да све испадне како треба. Моја улога, Љаља као лик, сушта је супротност мени и било је тешко ући у њу.Али, као што сте рекли, морала сам. Лаља је на неки начин и позитиван лик, па сам са неким њеним ставовима морала да се сложим. На крају, сви смо стварно задовољни и била је част учествовати у овоме. Надамо се да су и сви који су данас дошли да нас гледају задовољни – каже Катарина.
Осим глумачких, тарик Ровчанин је у представи показао и свој музички таленат
Имали смо генералну пробу пред премијеру и ту нас је трема баш савладала. Али на премијери смо, чини ми се, изгледали добро. По мом мишљењу, добро смо одиграли премијеру. Трема, наравно, увек постоји. После четири године сам поново овде, али треме и даље има. То је сигурно. Али после десетак минута, када се осети публика, та трема престаје и онда почиње магија позоришта – истакао је после премијере Тарик Ровчанин.
Петоро глумаца све време је било на сцени, што је додатно појачало интензитет извођења, док су сценографија и музика, коју су уживо свирали и певали, употпуниле укупан доживљај.Овај комад, настао крајем прошлог века, отвара важна питања морала, односа међу генерацијама и одговорности појединца у друштву, показујући да је и данас и те како актуелан.
Комад је заиста тежак и дуго смо се припремали за ово. Није било нимало лако. Поруке су снажне. То не могу ни да вам опишем. Морате да погледате да бисте причу схватили онако како смо је и ми доживели док смо се припремали и док смо уживали преносећи све те емоције истакла је Дуња Минић.
Амар Реџовић сматра да иако је текст написан осамдесетих година, да је сада актуелнији него икад, док Тарик сматра да је у питању веома захтеван комад.
Глумци су све време на сцени и није комедија, као што смо навикли у претходним годинама. Раније смо глумили у дечјим представама, а ово је ипак омладински комад, па је то био највећи изазов. Радили смо два месеца, што није мало, и мислим да смо све извели како треба – сматра Тарик.
Публика је на крају представе глумце и редитеља наградила громогласним аплаузом и овацијама. Комад „Драга наша професорице“ ускоро ће се наћи и у такмичарском програму Фестивала аматерских позоришта Западне Србије, који се традиционално одржава у Пријепољу.
