Култура

Пријепољац Меша Шендељ Жак – Четири деценије глумачког и позоришног стваралаштва

За аматерског глумца и редитеља Мешу Шендеља Жака ово је година у којој обележава два велика јубилеја. У марту се навршило 40 година од када је први пут заиграо на сцени Аматерског позоришта Дома културе, а 16. маја пунолетство је прославио клуб „Театар“ којег је основао 2002. године. Због епидемије корона вируса обележавање ова два значајна јубилеја је изостало и померено за нека боља времена.

Са истим жаром као и данас Меша Шендељ Жак је пуних 40 година освајао позоришну публику широм бивше Југославије. Да ће глума бити саставни део његовог живота знао је када је као 12- огодишњак са друштвом из комшилука правио представе у подруму куће у којој је живео.

Наслутио сам да ћи бити глумац али не аматерски него професионални глумац. Нажалост, родитељи то мени нису дозволили. И онда то је била компензација тог мог унутрашњег порива, културног и позоришног талента који сам пребацио овде на сцени аматерског позоришта Дома културе.

И дан данас се радо сећа своје прве улоге у дечијој представи „Хајдуци“ којом је пре четири деценије отворена позоришна сцена Дома културе.

Ја сам играо улогу наставника, а уједно сам био и асистент режије. Невероватно, све оно што је први пут увек се човек тога сећа. Иза мене је 35 -36 представа и 15 –ак мојих режија, значи више од 50 представа, али ја се веома радо и са великим поштовањем сећам те прве представе.

У богатој позоришној каријери глумио је у више од 50 представа  и забележио 26 главних улога.

Ипак бих одвојио „Братство лицемера“ по тексту Булгакова, где сам одиграо фантастичну улогу које се и дан данас сећам и врло радо је одвајам. Затим ту је „Електра“ од Жан Пол Сартра. Ту сам добио велике похвале. Веома ми је драга улога у представи „Ноћ Богова“ где сам играо Краља Луја и Молијера, аиздвојио бих и улогу у „Оркестру Титаник“ где сам играо Харија Худинија.

Поносни је власник 43 награде. Иако му је свака драга на свој начин, издвојио би три које му највише значе.

Једна награда на савезном нивоу од публике, друга награда је награда Савеза матера Србије која се додељује само једном и самоо једном човеку и она награда која је врх моје каријере, када ти град каже хвала, када град ода признање твом раду. Зато сам добио награду за мој рад и допринос култури Пријепоља.

Као и код сваког глумца, и код њега остаје жал за неким неодиграним улогама.

Ја сам увек желео да одиграм, од почетка до караја, улогу човека поремећеног ума, који се налази у психијатријској болници.. Зато сам ја и напаравио две велике представе у пријепољском музеју „Кућу заблуда“ и „Лудак и опатица“ са таквом темом. И мислим да би ми то била најбоља улога.

Пре 18 година, када, из њему непознатих разлога, у Дому културе 4 године није одиграна ни једна представа,  покренуо је клуб „Театар“ који је 16. маја прославио пунолетство. Поносан је на постигнуте резултате.

Од 1998. До 2002. године није није радило позориште у Пријепољу. Зашто? То нико не зна. Ја сам те 2002. године основао клуб „Театар“ чија је основна мисија била уметност и култура, у ужем смислу позоришно стваралаштво и прва представа коју сам направио била је на импровизованој сцени Музеја у Пријепољу „Царево ново рухо“. Једна од најзначајнијих је била „Пирамида“ која је ишла у пратећем програму Битефа где је представу гледао покојни Јован Ћирилов и дао велике похвале.

Сматра да за позоришни аматеризам у Пријепољу има будућности иако је тренутно стање у култури јако лоше.

Овде је некада, за једну представу од 10 улога, било и више од 30 пријављених на аудицији. Сада нема ни три човека. Нека се промени организација и однос према глумцима многи ће се вратити. А што је још горе – публике нема. Када је фестивал аматерских позоришта у сали не буде ни 20-30 људи, нажалост.

Два значајна јубилеја планира да обележи представом „Освета лоших ђака“ која ће, како каже, обиловати психолошим елементима и политичком обојеношћу . А да ли ћемо га и након тога гледати на „даскама које живот значе“ ни сам није сигуран. Ако се у  међувремену нешто промени на боље, ни то није искључено.

Подели на мрежама
Новинар

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *