By Док се сабирају утисци и успеси са тек завршених 59. Међуопштинских омладинских спортских игра у Ужицу, права је прилика да се подсетимо како је пре 70 година настала ова спортска смотра која данас окупља младе из више од 30 општина и градова из три суседне државе. Први „Фискултурни тромеч студената и омладине Милешевског, Прибојског и Златарског среза“ одржан је 7. и 8. августа 1954. године у Пријепољу, не слутећи да ће постати један од догађаја који ће обележити историју овог града и региона.
Скоро деценију од завршетка Другог светског рата, организован је први спортски тромеч омладине из суседних општина Пријепоља, Прибоја и Нове Вароши. Било је то подручје исцрпљено ратом и немаштином које се полако градило и обнављало. Послератне генерације студената из ових крајева на летњим распустима доносиле су са универзитета новине, покретале идеје, окупљале школску омладину и развијале спортски дух.
Како је поникла и развијала се једна од најдуговечнијих спортских манифестација детаљно је описао професор физичке културе и дугогодишњи спортски радник Синиша Несторовић у монографији Међуопштинске омладинске спортске игре коју је издао 2018. године. Како у монографији пише, идеја о одигравању фискултурног тромеча потекла је на Скупштини Завичајног клуба пријепољских студената на Правном факултету у Београду 1953. године, а разрађена касније у друштву студената из Пријепоља, Прибоја и Нове Вароши у ресторану „Полет“.
„Ту су се поред Пријепољаца Обрада Цвијовића, Цана Чичића, Изета Чичића, Часлава Рељића, Сава Кржавца, Милана и Драгише Пајевића, Милије Перића, Филипа Пузовића и Љубинка Кијановића нашли и студенти из Нове Вароши Властимир Пурић и из Прибоја Брацо Јанковић, Немања Којадиновић и Љубо Каменковић. Оцењено је да спортска активност мора да прерасте тадашње оквире, па је договорено да се у току лета организује четворомеч између Пријепоља, Прибоја, Нове Вароши и Пљевља на ком би био заступљен фудбал, одбојка, стони тенис, шах и дисциплине из атлетике. На проширеној Скупштини код „Шест топола“, којој су присуствовали и матуранти Гимназије Синиша Несторовић и Сакиб Шеховић, у јулу 1954. године прихваћена је иницијатива да на такмичењу поред студентске учествује и средњошколска и радничка омладина ова три суседна града и предложене активности реализације“ – написао је Несторовић, учесник и организатор МОСИ од оснивања.
Сећања на прве игре, које данас зовемо МОСИ, поделио је у листу Полимље из 2010. године тадашњи председник Градског комитета и секретар Среског комитета омладине Сакиб Шеховић.
„Ми из Комитета ти оберучке прихватимо и преузимамо обавезе да као главни организатори припремимо низ програма, спортских и културних, како би та манифестација била што боље прихваћена од грађанства. Ми смо практично припреме почели 1. јула, јер је било много ствари које је требало решавати. Схватите, у граду није било ничега осим добре воље и упорности да се то организује. Импровизовали смо на свим местима и на свим нивоима, али само зато што није било објеката, средстава и онога што се данас зове инфраструктуром“ – причао је чувени специјалиста гинекологије др Сакиб Шеховић.
Како је рекао у интервјуу, једна од највреднијих донација била су два џака цемента које је донирало тадашње предузеће „Рад“ . Овај, у то време релативно редак материјал, послужио је за решавање проблема са игралиштима. Атлетски Савез Србије дао је опрему за стони тенис, приручнике за атлетске судије и старе штоперице за мерење времена. За награде су се „огребали“ о Општински фонд који је набављао књиге за најбоље ђаке и тако за 4.000 динара одабрали 30-ак књига за победнике у спортским дисциплинама. Новчану помоћ, око 4.000 динара, донирао је Универзитетски одбор Савеза студената Београда.
“Смештај такмичара и гостију решаван је на различите начине. Ако је неко у граду имао некога свога, одсео би код њега, а известан број смештен је у Средњошколски интернат и ђачке учионице. Пошто тада у граду није имало угоститељских радњи, такмичари су носили храну од своје куће” – записао је проф. Несторовић у монографији МОСИ.
Иако је првобитно планирано да у играма учествује и екипа из Пљеваља, нису успели да реше проблем превоза, али је у овом граду већ после две недеље 22. августа одржан спортски двомеч екипа Пријепоља и Пљеваља.
Прво спортско надметање одржано је у Пријепољу 7. и 8. августа 1954. године са почетком у 17 сати. Први дан био је резервисан за полуфиналне утакмице у фудбалу, такмичења у одбојци, стоном тенису и шаху, док су се другог дана одлучен победник у фудбалу и одржала такмичења у лакоатлетским дисциплинама – трчању на 100м, 4х100м, 1.500м и 3.000м, скоку у вис и скоку у даљ, бацању кугле, диска и бомбе. Фудбалско игралиште је било на левој страни Лима где је сада изграђен нови мост, док је поред Милешевке за потребе игара направљена груба шљунковита атлетска стаза.
Победник у укупном пласману била је екипа Милешевског среза која је освојила 61 поен, спортисти Прибојског среза такмичење су завршили са 52 поена, а екипа Златарског среза имала је 43 поена. Jедан од иницијатора и учесника Фискултурног тромеча, бруцош књижевности, Саво Кржавац написао је у листу Полимље” 1954. године:
„Екипе су биле углавном уједначене што показује и разлика у бодовима. Такмичење је протекло у пријатељској атмосфери и доста је доринело зближавању омладине ова три среза. Интересовање за ово такмичење је било велико, поготово код омладине. На завршетку су подељене награде појединцима и екипама. Организација такмичења није била на висини, било је техничких тешкоћа, али и неозбиљног понашања појединих такмичара Милешевског среза. Искуство из овог такмичења корисно ће послужити будућем организатору, тим пре што је одлучено да буде традиционално и региструје се као Јесење спортске игре Санџака. Такође је одлучено да организатор такмичења у следећој години буде Прибојски срез.“
Др Сакиб Шеховић у поменутом интервјуу за „Полимље“ 2010. године је рекао да су желели да све изгледа као озбиљна манифестација, иако се тада и не помишља о традицији и о ономе што ће се родити тек када се тромеч заврши и када на крилима похвала политичари почињу да благонаклоно гледају на све то.
„Уствари, када смо после игранке и вечере на „Бријегу“ пратили наше пријатеље из Прибоја и Нове Вароши, кад смо дошли у Вакуф код споменика где су их чекали камиони са церадама како би их одвезли у њихова места, пао је договор да се наредног лета нађемо у Прибоју. Ето, ту на прашњавом тргу у Вакуфу је пала одлука да Тромеч прерасте у Снаџачке игре“ – рекао је др Шеховић.
Као „Спортске омладинске игре Санџака“ одиграване су наредне три године, када мењају назив у Снаџачке омладинске спортске игре, што ће остати све до 1964. године када прерастају у „Међурепубличке омладинске спортске игре „Братство и јединство“. Под овим називом одиграване су све до 1991. када су одигране у Фочи у тешким околностима јер је почео грађански рат и распад тадашње Југославије. Под именом Међуопштинске омладинске спортске игре, обновљене су 2001. године када су опет одржане у Пријепољу.
Како год да су се звале, најважније је да су то биле и остале спортске игре на којима су се млади на тромеђи бивших југословенских република Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине састајали, дружили, забављали и неговали трајне људске вредности.
Пријепоље је до сада осам пута било домаћин МОСИ, последњи пут 2013. када су одигране јубиларне 50. Међуопштинске омладинске спортске игре. Шансу за домаћинство може потражити у наредним годинама, пошто ће се следеће игре одиграти у Вишеграду 2025. За домаћина МОСИ 2026. године је изабрана Бајина Башта, док ће 2027. године МОСИ по четврти пут бити организоване у Бијелом Пољу.
У Пријепољу се 1954. године догодило:
- Изграђене нове зграде за 18 основних школа у Ратајској, Горњој и Доњој Косатици, Осоју, Милаковићима, Ташеву, Доњим Страњанима, Мијанима,Ђурашићима, Дивцима, Хисарџику, Душманићима, Бјелахови, Горњој Дренови, Ивезићима, Матаругама, Гојаковићима и Каћеву
- У Вакуфу почела изградња четири стамбене зграде са 24 нова стана
- Почело уређење Главне улице (Валтерова), а саобраћај преусмерен на недовршену улицу поред Лима (Санџачких Бригада)
- Почела изградња модерног пута од Беговог моста до манастира Милешева
- Основан Биро за књиговодство
- Текстилна индустрија „Љубиша Миодраговић“ отворила у центру града своју прву продавницу
- Одржане прве „усмене новине“ на Јабуци
