By Окупљање на Уметничкој колонији ,,Милешева” у Пријепољу давно је постала традиција која ове године обележава свој јубилеј – пола века рада. У колонији су настала јединствена уметничка дела која својом вредношћу обогаћују културно благо Пријепоља и Србије. И поврх свих невоља, очувала је свој идентитет и традицију, јер представља уметност која је изникла из руку великих аутора. У години када је организована изложба јубиларног 50. сазива колоније и када је са радом почео 51. сазив присећамо се самих почетака манифестације од изузетног културног значаја.
Све је почело, сада већ давне 1973. године, када је на иницијативу групе сликара из Пријепоља и Пљеваља – Мухамеда Челебића, Милана Минића, Хазба Нухановића и Витомира Србљановића, а уз пуну подршку и разумевање тадашњег председника Културно – просветне заједнице Пријепоља Ахма Шеховић, прихваћена неколико година стара идеја да се у манастиру Милешева код Пријепоља оснује прва ликовна колонија на тлу Старе Рашке. Ову идеју је топло прихватила и подржала Ликовна секција Међурепубличке заједнице за културно просветну делатност из Пљеваља. Тако је почетком фебруара 1973. године донета одлука да у манастиру Милешеви отпочне са радом прва сликарска колонија у времену од 20. јуна до 1. јула, чије ће деловање помоћи и Републичка заједница за културу Србије. Ову значајну вест у ликовном животу Пријепоља забележио је и лист „Полимље“ 9. фебруара 1973, године под насловом „Прва ликовна колонија у Милешеви“.
„Међурепубличка заједница за културно просветну делатност са седиштем у Пљевљима и Републичка заједница за културу Србије организоваће од 20. јуна до 1. јула ове године Прву сликарску колонију у Милешеви. То је одлучено прошле недеље на седници за ликовну културу Међурепубличке заједнице. Са по три своја рада у овој својеврсној ликовној смотри учествоваће сликари: Божо Продановић и Бранка Протић из Београда, Исмар Мујезиновић и Љубо Лах из Сарајева, Филип Јанковић и Јово Ивановић из Титограда и Нивес Куртовић из Загреба. По симболичним ценама њима ће бити откупљен по један рад који ће остати у трајном власништву Скупштине општине Пријепоље.
У току трајања прве ликовне колоније, за коју су већ обезбеђена финансијска средства, сликари ће искористити милешевски амбијент за стварање нових дела.“ (Лист “Полимље”, број 775, 9. фебруар, 1973. година)
На жалост, те године у предвиђеном термину Колонија није отпочела са радом из одређених објективних разлога. Шта се догодило са ликовном колонијом у Милешеви питали су се не само сликари, већ и остали љубитељи уметности у граду на Лиму, а у листу „Полимље“ је записано „Само приче о Милешевској ликовној колонији“. Били су то први наговештаји о ликовној колонији Милешева. У међувремену, када су се стекли бољи услови за рад било је извесно да ће колонија ипак почети са радом. То потврђује и чланак у листу „Полимље“ који је изашао 1. маја 1974. године под насловом „Сликарска колонија у Милешеви“.
„Комисија за ликовну културу међурепубличке заједнице за културно – просветну делатност одлучила је пре пар дана да се од 10. до 25. јула ове године свечано отвори сликарска колонија у манастиру Милешева. У колонији ће тада боравити седам истакнутих југословенских сликара који ће на инспиративном врелу милешевског сликарства стварати. Тада ће се у овом бриљантном споменику наше средњевековне културе организовати посета радника и са уметницима отворити дијалог о уметности. Организоваће се и вече поезије, као и предавање о савременом југословенском сликарству. Предвиђа се и гостовање врхунских уметника из Београда“. (Лист “Полимље”, број 838 и 839, 1. мај, 1974. година)
Тако је и било. У Милешеви је 14. јула 1974. године свечано промовисана Ликовна колонија „Милешева“. Први сазив тек установљене колоније окупио је осам уметника и уметница. У Пријепољу су тада боравили Александар Ђоновић из Аранђеловца, Јово Ивановић из Будве, Филип Јанковић из Подгорице, Нивес Кавурић Куртовић из Загреба, Рагиб Лубовац из Сарајева, Хазбо Нухановић из Пљеваља и Михаило Петров и Јелена Ћирковић из Београда.
Под насловом „На инспиративном врелу“ ову значајну вест у то време поново је забележио лист „Полимље“ у свом издању од 19. јула.
„Отварајући ову јединствену културну манифестацију Ахмо Шеховић, председник Општинске културно – просветне заједнице нагласио је да она треба да постане традиционална смотра стваралаштва ликовних уметника из свих наших република и покрајина која ће доприносити зближавању националних култура. На врелу милешевског фреско – сликарства и амбијенту живописних предела и боја, сликарима се пружа идеална прилика да инспиративно размахну своју кичицу и стварају дела трајне вредности.“ (Лист “Полимље”, број 850, 19. јул. 1974. година)
Колонија је започела са радом у скромним условима, према могућностима којима је располагала Културно просветна заједница. Уметници првих сазива били су смештени у старом Хотелу, код Сахат куле. Стварни центар окупљања уметника био је, наравно, манастир Милешева. Највише времена проводило се у разгледању фресака, у разговорима о уметности, старој средњeвековној и новој, савременој. И сликало се, наравно. Али утисак који су фреске у храму остављале на уметнике био је снажан толико да је већину одвраћао од рада на лицу места. Окупљени ствараоци желели су да на достојнији начин изразе своја осећања. Тако је спонтано настала пракса која ће обележити рад Милешевске колоније. Окупљени уметници, за време свог боравка у Колонији, акумулирали су утиске и доживљаје који ће им послужити да, по одласку из Пријепоља, у интервалу до завршне, јесење изложбе којом се обележава крај рада колоније, начине дела, духовно и тематски везани за Милешеву и њено сликарство. Таква пракса задржала се и до дан данас.
Своја дела ликовни уметници прве милешевске сликарске колоније изложили су 9. јанура 1975. године у сали Општинског комитета Савеза комуниста поводом 30 – годишњице ослобођења Пријепоља. У присуству љубитеља уметности, друштвено – политичких и културних радника града и околних места изложбу је отворио Велибор Љујић, председник Општинске конференције Социјалистичког савеза радног народа. Том приликом у Штампарији „Милешево“ у Пријепољу штампан је пригодан каталог. Тако је започела своје деловање Уметничка колонија „Милешева“ у Пријепољу.
Други сазив колоније, одржан од 20. јула до 1. августа 1975. године, окупио је седам уметника из Београда, Скопља и Пријепоља. Избор уметника за овај сазив направио је Ђорђе Кадијевић, ликовни критичар из Београда и први председник Уметничког савета Колоније који је на том месту остао све до 2008. године, када га је заменио вајар и скулптор Горан Чпајак који је и данас уметнички директор милешевске колоније.
Две године касније, 1977. године Савет Колоније је одлучио да се од наредне године установи награда под називом „Бели Анђео“ коју би стручни жири сваке године додељивао по једном учеснику у раду Колоније. Први добитник плакете, рад вајара Драгана Милеуснића из Београда, био је Милан Блануша, академски сликар из Новог Сада.
Новембра 1979. године новоизграђено здање Дома културе, на ушћу Милешевке у Лим, отворило је своја врата и за учеснике Уметничке колоније „Милешева“. У велелепном здању Дома револуције отворена је заједничка изложба петог и шестог сазива Колоније.Тако су из године у годину Пријепоље и Милешеву походили уметници из целе бивше Југославије. Остављали свој траг у овој средини и својим делима увећавали легат Колоније.
А онда је 15. сазив Уметничке колоније „Милешева“ 1988. године направио искорак којим Колонија добија међународни карактер. У њеном раду је учествовао Jonass Willie, уметник из Белгије. Следеће 1989. године уводи се још једна новина. Почетак рада Колоније се обележава изложбом Мирослава Ђорђевића, прошлогодишњег лауреата плакете „Бели Анђео“. Ова пракса ће се наставити и убудуће. Изложбу 18. сазива Колоније 1991. године, у присуству бројних уметника и љубитеља сликарства, отворио је министар културе Републике Србије Миодраг Ђукић и том приликом Уметничку колонију „Милешева“ прогласио за манифестацију од посебног републичког значаја.
Од 1995. године и доласка на колонију вајара професора Миодрага Живковића, чије монументално дело „Светитељ Сава“ краси плато испред Дома културе, колонија губи префикс ликовна и постаје уметничка колонија која промовише различите савремене уметничке изразе, како већ афирмисаних, тако и младих уметника и уметница.
За пола века постојања, Уметничка колонија ,,Милешева” је нашла своје место на културној мапи региона и позиционирала се као незаобилазни културни догађај. Овај значајан јубилеј требало би да буде и увод у ново раздобље њеног деловања.
У Пријепољу се 1974. године догодило:
- градска библиотека и читаоница „Вук Караџић“ преселила се у нове просторије у приземљу новоподигнуте стамбене зграде код Биоскопа „Сутјеска“
- поводом сребрног јубилеја Грађевинског предузећа „Рад“ председник Републике Јосип Броз Тито одликовао Орденом рада са сребрним венцем првенца пријепољске привреде и његових 13 радника
- штампарија „Милешево“ са књиговезницом преселила се у нову зграду недалеко од Вакуфског моста коју је купила од Завода за запошљавање
- почела изградња стамбеног објекта у блоку „Бријег“ који се састоји од четири стамбене зграде са 36 станова
- у част 1. маја и 7. конгреса СКС у Пријепољу свечано пуштена у рад Ауто – кућа „Инекс Соколица“, један од највећих и најопремљенијих ауто сервиса на магистралном путу од Београда до Бара
- свечано отворене 21. Међурепубличке омладинске спортске игре, које је отворио генерал – потпуковник армије Рахмија Каденић, изасланик покровитеља генерала армије Николе Љубичића
- у Аљиновићима, најудаљенијем сеоском центру пријепољске општине отворен је ђачки интернат са савремено опремљеном кухињом. У њему је смештено 20 ученика из најудаљенијих села.
Текст је настао у оквиру пројекта “Култура сећања – залог за будућност” .
