By Археолошко налазиште „Грчко гробље” у Хртима код Пријепоља, редак је пример средњовековног гробља у западној Србији, чија су надгробна обележја украшена различитим уклесаним и рељефним мотивима. Иако његово име испрва може навести на погрешан траг, археолози објашњавају да се епитет „грчко” у народу користило да опише нешто старо.
Осим по старости, ово гробље из 14. и 15. века значајно је и због великог броја украшених и очуваних стећака. Захваљујући томе локалитет је најпре проглашен културним добром 1984. године одлуком Скупштине општине Пријепоље.
Те, сада већ давне, 1984. године, „Глас Полимља” је овако известио: На основу стручног мишљења Завода за заштиту споменика културе из Краљева одлуком Скупштине општине за културна добра су проглашена налазишта Црквина у Дренови и некропола у селу Хрта. Скупштина општине ће накнадно утврдити ближе услове чувања, коришћења и одржавања поменутих археолошких налазишта, објављено је у „Гласу Полимља” 13. јануара 1984. године.
У Општинском службеном гласнику из 15. фебруара 1984. године пише: Проглашава се за културно добро – археолошко налазиште некропола у селу Хрта која потиче с краја XIV или почетком XV века коју чине 28 стећака у облику плоча, ниских и високих сандука. Како се наводи у Одлуци (члан 2.) некропола се налази на катастарској парцели 297 КО Хрта у друштвеној својини у радијусу од 40 метара у односу на тригонометријску тачку 350 у површини од 40 ари. Одлуком је предвиђен и начин чувања овог значајног налазишта.
Сопственик, односно носилац права, обавеза и одговорности у погледу коришћења, управљања и располагања културним добром нема права да користи и употребљава културно добро у сврхе које нису у складу са његовом природом и значајем, нити да руши, врши уређење стећака на било који начин, помера или врши било какве радове који могу довести до оштећења некрополе или нарушити њена својства, пише у члану 3. Одлуке о проглашењу Завода за заштиту споменика Краљево 1984.
Налазиште се састоји се од горњег и доњег гробља који чине јединствену целину. На простору горњег гробља налази се 37 споменика од којих је 17 украшено. Доње гробље је изникло на праисторијском тумулу и на њему се налазе 44 надгробна споменика, од који је украшена само једна плоча.
Орнаменти који се могу видети на спомен обележјима причају причу о свакодневици оних који су пре више векова живели на овим просторима и сведоче о вичности средњовековних клесара. На стећцима на горњем гробљу присутни су различити мотиви украшавања. На бочним странама већих споменика који због своје монументалности подсећају на сандуке, аркаде имају облик плитких ниша и при врху су обликоване полукружно или као преломљен лук с међупросторима између стубова. На три сандука су уклесане шест или четири ниша на ширим бочним странама или само две нише на бочним ужим странама које формирају аркаде.
Други облик украшавања су рељефно уклесани орнаментални мотиви попут крста, мача, штита или јелена у трку. Мотив који се најчешће среће на споменицима је мали круг са уписаним крстом или велики круг у коме је уписан крст чији се кракови завршавају концентричним круговима. Ваљало би поменути и плоче чија је горња површина обележена тако да делује да је уоквирена ужетом, док је на другој унутар оквира рељефно наглашена спирала, са стилизованим четворолисним розетама.
Већина надгробних обележја на доњем гробљу је у облику аморфног споменика клесаног до приближне форме плоче, док тек неколико споменика има облик плоче. Површина споменика је грубо клесана или је потпуно необрађена, остављена у природном облику стене с минималним интервенцијама до облика плоче. На овим гробним обележјима је приметнои више ниских аморфних усадника који су постављени на источној страни плоче, док је мањи број њих на простору између споменика, као изолована гробна обележја.
Историја сведочи, а археолози потврђују да број спомен обележја и број сахрањених на овом локалитету говори о томе да у Хртима нису почивали чланови властелинских породица и богато становништво. Недалеко од „Грчког гробља” је локалитет Кулине, где се налазе остаци зидина за које се претпоставља да су биле дом породицама сахрањеним под стећцима, што говори у прилог тврдњи археолога.
У 2013. години у оквиру пројекта ХЕР.ЦУЛ на Грчком гробљу мештани села Хрта, уз стручни надзор, обавили су уређивање простора и чишћење споменика, а фрима Дигитал Минд д.о.о. из Београда реализовала је израду документације и 3Д скенирање споменика.
Локалитет „Грчко гробље” у Хртима је 2016. године уписан на листу светске културе баштине као први споменик културе у Пријепољу под заштитом УНЕСКО-а.
На територији општине Пријепоље пописано је око 20 некропола под стећцима и свака од њих приповеда причу о једном времену и онима који су живели пре нас.
У Пријепољу се 1984. догодило:
- Одржане су јубиларне, тридесете МОСИ на којима је победу однела „Младост” из Прибоја.
- Почела изградња Центра за усмерено образовање у Бродареву.
- Настављена археолошка истраживања на некрополи у Хртима.
- Признање привредне коморе Србије уручено Петку Деспотовићу директору фабрике обуће „Лимка”.
