By Прошло је два и по месеца од тренутка када су Шућрија и његове сестре од 13 и 15 година изгубили мајку и остали потпуно сами, након што су пре годину и по дана изгубили и оца. Ипак, захваљујући родбини, појединцима, организацијама и локалној самоуправи они нису заборављени и ових дана активно се ради на решавању проблема водоснабдевања и канализације.
Радови на довођењу воде у дом троје деце породице Бјелак представљају конкретну промену након тешке личне трагедије. Воду су до сада допремали у кантама од комшија, али би то ускоро требало да постане прошлост, након што се заједница ангажовала. Старатељство над децом преузео је амиџа Миралем, који је уз донације у материјалу и радној снази успео да ископа канал и постави црево за воду, само се још чека прикључак Јавног комуналног предузећа „Лим“.
Данас је Комунално издало услове за прикључење, треба још да се набави водомер и пропратни вентили, што би требало да се заврши до понедељка, када ће Комунално бесплатно уградити водомер и прикључити на мрежу, како би решили и тај проблем – каже Миодраг Думић, шеф Кабинета председника Општине Пријепоље.
У прикупљање помоћи за породицу Бјелак укључило се и Удружење жена „Полимље“. Председница Удружења Бинаса Џигал познавала је родитеље деце, у периоду док су јој као подстанари биле комшије, све док пре десетак година нису направили кућу у Виницкој.
Контактирали смо наше пријатеље „Заједница Санџачке дијаспоре Холандије“ који преко нас већ дуже време помажу Санџаку. Тада смо одлучили да би најбоље било да донирамо кацу за канализацију, односно септичку јаму, која им је неопходна. У рекордном року од два- три дана скупили су новац и послали на рачун. Сматрамо да сви треба више да учине на делу, а не много на речима – закључује Бинаса Џигал.
Локална самоуправа донирала је и лаптоп, али то није све.
Значи нам пуно све, а председник Општине обећао ми је посао и да ће ме звати у понедељак и уторак – каже Шућрија Бјелка, један од троје деце који су остали без родитеља.
Думић потврђује да ће договорено бити испуњено:
То смо решили да га запослимо у Јавно комунално предузеће преко јавних радова. Биће овде у Великој Жупи на плацу, посао који он може спрам својих могућности и знања да обавља најбоље, па касније да видимо да остане на том радном месту.
Захвалан је Миралем Бјелак свима који су појединачно или организовано изашли у сусрет и помогли деци његовог брата. Истиче да је међу првима која се ангажовала била Ковиљка Панић са мужем, родом из овог краја, а који живе у Берлину. Изненађен је и обрадован бројним другим донацијама које су у међувремену пристизале.
Има још донација које стоје у мом буџету, а са којима је упознат и мој синовац. Та средства ја улажем, ево сад би требало да радимо олуке и тротоаре око куће – најављује Миралем Бјелак.
Са свим до сада што је урађено, много се помогло, али за достојанствен живот свака наредна донација добро ће доћи.
Ја мислим да то није никаква срамота, боље да дјеца имају него да немају. Јер, ми као фамилија не можемо све услове да им дамо колико њима треба, да би све уредили и имали услове за живот – каже Миралем.
Тренутно, једина редовна примања која деца Бјелак имају су породична пензија и додатак. Зато се надају да заједница неће одустати од њих и да ће им као и до сада помагати да преброде тешку животну судбину која их је снашла.
