By Слив реке Ратајске, коју чини више потока и речица, биће предмет истраживања и валоризације Завода за заштиту природе Србије, одлучено је у Министарству заштите животне средине. Ова одлука је резултат иницијативе коју су Министарству и Заводу поднели грађани и удружења који се противе планираној изградњи мале хидроелектране „Велика плоча“ на Карошевској реци, за коју је у међувремену Министарство рударства и енергетике донело решење о одбацивању захтева инвеститора за продужење рока важења енергетске дозволе. Иако делује да је река Ратајска тренутно безбедна, грађани и еколошки активисти не одустају од свог циља – да локална власт донесе одлуку о забрани изградње минихидроелектрана на целој територији општине Пријепоље.
Прве најаве и сазнања да би у свом комшилуку и на својој реци могли да добију малу хидроелектрану биле су довољне мештанима, еколозима и удружењима да се организују и дају све од себе да то спрече. Две петиције које су достављене Министарству заштите животне средине, а којима се тражи доношење наредбе за трајно ограничење и обуставу коришћења вода на сливном подручју Ратајске реке, биле су повод за посету државне секретарке овог министарства Саре Павков ,Општини Пријепоље и самој Ратајској реци. Окупљени грађани у близини манастира Пустиња, су поручили да ће их, ако се прича о изградњи настави, следећи пут бити хиљаду, јер ће бранити оно што је њихово вековима, на шта је Павков рекла да, иако седе на две стране стола, ипак су на истој страни. Добра вест је одлука Министарства да Завод за заштиту природе Србије уради истраживање целог слива Ратајске реке.
Кренућемо у прелиминарна истраживања овог подручја, да можемо да валоризујемо природне вредности и да кажемо јасно и прецизно шта се налази на овом подручју и да ли је то довољно да се у неком опсегу и оквиру то и заштити у будућности. Важно је да људи знају да у овом моменту Карошевска и Ратајска река, за које је тражено да се донесе потпуна забрана коришћења воде осим у сврху водопривреде, локалног становништва и туристичке и културне активности, да ово подручје није заштићено и није у поступку заштите тренутно, али без обзира на то ослушкивали смо потребе грађана и њихову бојазан и из тог разлога смо, уз велики напор, уврстили да ово буде једна од активности Завода за ову годину – истакла је државна секретарка МЗЖС Сара Павков.
Овде има свега, почевши од шума до воде, а овако чиста вода са собом носи и различите заштићене врсте, тако да видећемо. Ми смо мислили да изађемо у овој недељи, али водни услови то не дозвољавају, али чим се стекну услови тим Завода ће изаћи на терен – рекла је директорка Завода за заштиту природе Србије Марина Шибалић.
Организација за политичку екологију „Полекол“ и Иницијатива „Право на воду“ упутили су поднесак Министарству рударства и енергетике, у којем су детаљно наведени разлози којима се оспорава захтев инвеститора за продужење енергетске дозволе. Министарство је донело Решење којим је одбацило захтев фирме „ПоwерИТ“ из Суботице за продужење рока важења енергетске дозволе за мини хидроелектрану „Велика Плоча“ на Kарошевској реци, због неуредне документације.
Ово значи да је река на неки начин сачувана, али није сасвим безбедна. Она ће то бити када формална процедура заштите почне. Са друге стране ми апелујемо на органе локалне самоуправе да донесу одлуку о забрани изградње мини хидроелектрана, да га брише из Просторног и Плана развоја – поручио је правник „Полекола“ и „Право на воду“ Страхиња Мацић.
Велике замерке окупљени су имали на рад и на комуникацију са општинским властима. Рекли су да на њихове дописе и захтеве нико не одговара, чак ни на прву петицију коју су предали у августу 2022. године нису добили одговор. У прилог таквом односу навели су и то да их нико није обавестио о овом доласку државне секретарке, већ су случајно сазнали и дошли. Истакли су да су љути нарочито што је међу окупљенима било и оних које је неко обавестио о посети па су дошли, иако нису били део досадашње борбе.
Александар Вујичић, члан Општинског већа је рекао да им нису достављени сви подаци који су поменути на састанку, као и да ће тек након тога моћи да донесу одговарајућу одлуку, а о забрани изградње мини хидроцентрала биће речи у наредном периоду.
Као лош пример наведена је река Грачаница, која је, како је речено, уништена изградњом три мини хидроелектране у низу, док су поменути и успешни примери очувања пријепољских река.
То што је поднет захтев, не значи да је завршен посао. Имали смо пример на реци Милешевки, па смо правним путем успели да то спречимо. Завод је дао своје мишљење које је прихваћено и изградња централа је стала – рекао је Вјекослав Јоксимовић из УГ „Јадовник – оаза нетакнуте природе“.
Просторним планом општине Пријепоље предвиђена је чак 41 локација за изградњу мини хидроелектрана, које се налазе и у републичком Катастру малих хидроелектрана, а у прошлости је актуелизована идеја и о потпуно новим – на реци Сопотници. Петицију за заштиту реке Ратајске и њеног слива потписало је више од 800 грађана и грађанки и 16 удружења из Пријепоља и околине. Њихови представници су са овог скупа послали поруку да Пријепоље неће мини хидроелектране.
