By Укупни буџет општине Пријепоље за наредну годину биће мањи за око 300 милиона динара у односу на 2025. годину, што указује на значајно стезање каиша. Овај податак изнет је и на јавној расправи о Нацрту одлуке о буџету за наредну годину. Укупни пројектовани расходи већи су од прихода за око 112 милиона динара, што се планира покрити неутрошеним средствима из претходних година. Примедбе на предлог буџета послало је седам физичких лица и једно удружење, док је знатно мањи број присуствовао на самој јавној расправи. Примедбе се већим делом односе на средства намењена за комуналну хигијену и путну инфраструктуру, као и уређење школа. Представника индиректних корисника буџета готово да није било, иако су већини значајно умањена средства у односу на ову годину.
Министарство финансија послало је непосредно пре одржавања јавне расправе ново упутство за израду буџета и ограничило повећање буџета са 7,5% на 6,8%. Како је речено на јавној расправи, овај пропис директно је утицао на смањење буџета скоро свих директних и индиректних корисника буџета. Најуочљивији падови односе се на путну инфраструктуру, где ће буџет бити смањен са 257,5 милиона на само 108,5 милиона динара. То значи да ће општина у наредној години имати 149 милиона динара мање за одржавање и изградњу путева.
За заштиту животне средине издваја се 86,9 милиона динара, уместо садашњих 148,3 милиона, што је пад за више од 61 милион динара. Такође, за комуналну делатност, једну од најнеуређенијих области у општини Пријепоље, средства су умањена за скоро 58 милиона динара, па сада износе 121,6 милиона динара.
Да штеде мораће и школе, јер су средства за основно образовање умањена са скоро 119 милиона на 100 милиона, док су за средње образовање умањена за 5,6 милиона. Развој туризма, енергетска ефикасност,урбанизам и спорт претрпели су значајна смањења од више од 20%. Локални економски развој,пољопривреда и политички систем имају блага повећања. Док се укупни буџет смањује, општина планира да у наредној години уложи 292 милиона динара у предшколско васпитање, што је за 43 милиона динара више него ове године.
Свим корисницима је смањено, осим Предшколске установе, који су иначе тражили 310.000.000, али сам им планирала 268.000.000. Отвара се вртић „Чаролија“ и тражили су да запосле још 23 радника. Плате и доприноси за њих износе 34.000.000, и то треба да обезбедимо. Коме ћу ја да смањим да би се то обезбедило, врло је тешко – истиче руководитељка Одељења за буџет и финансије Горица Безаревић.
Такође, за Програм социјалне и дечије зашите увећана су средства за око 9 милиона динара и на располагању ће бити око 148 милиона.
Буџет за спорт је преполовљен и план је да се за тај програм издвоји 16 милиона динара у наредној години. Из буџета за то имају јасно објашњење.
24.12.2024. године Скупштина је донела одлуку о оснивању установе за спорт и омладину. У априлу или марту је именована директорица Драгана Вараклић. Драгана Вараклић је требала у овом периоду да региструје установу и да добије ПИБ и Матични број. Ми смо два пута покушали у Трезору да отворимо рачун, али није могло јер нема ПИБ и матични број. Она је послала финансијски план у износу од 12.800.000 динара. Тако сам ја умањила износ за развој спорта на 16.000.000. Ако до краја године она не отвори рачун, лако је распоредити тих 12.000.000 за спорт па да буде 28.000.000 – појашњава Безаревић.
Оно што је изостало у нацрту буџета за наредну годину је план инвестиција, па је јавност за сада остала ускраћена за информацију шта се планира у наредној години. На питање зашто плана нема, добили смо одговор да је Одељење за инвестиције било дужно да план достави до 30. септембра, али да због унутрашње организације посла то није урађено. Наравно, оно што неће писати и када план инвестиција буде достављен, то је да су приоритете одређивали коалициони партнери који ће се тако додворити својим гласачима.
На јавној расправи присуствовали су по један мештанин Џурова, Сељашнице и Кошевина, које је интересовало да ли ће овогодишња опредељена средства за места где живе бити пребачена у наредну годину, с обзиром да у овој нису потрошена. Такође, били су ту и ђаци Економско-трговинске школе са професорицом, који су могли да виде како теоретски део о финансијском пословању функционише у пракси.
