Пријепољске приче – о животу житеља “малог града великог срца”

Пријепољске приче – о животу житеља “малог града великог срца”

Књига “Пријепољске приче” списатељице Сабрије Рачић Хаџимуртезић у издању Библиотеке “Вук Караџић“ представљена је у петак пријепољској публици. У својој четвртој књизи, ауторка кроз ликове који су оставили неизбрисив траг у овом граду, исписује спомен приче о времену и родном крају.

У топлим, безазленим и дубоко хуманим причама, како је написала у рецензији књиге Љиљана Пешикан Љуштановић, Сабрија Рачић Хаџимуртезић сведочи о историји свакодневног живота житеља „малог града великог срца”, али и о великој историји свог завичаја.

Кажу да можеш отићи из Пријепоља, али Пријепоље никад из тебе, и из мене стварно никада није. Стицајем околности последњих пет година нисам била у Пријепољу и тако сам се пожелела. Прошетала сам мало градом да видим све оно што волим и памтим. Ову књигу сам писала баш са гуштом и срцем јер сам хтела да ове приче остану забиљежене за сва времена. Писана реч ипак остаје и она ће надживети и мене и све нас. Хтела сам да неки ликови остану забиљежени и да их не прекрије прашина заборава – рекла је на промоцији ауторка књиге Сабрија Рачић Хаџимуртезић.  

Догађаји и судбине људи од почетка 50–их година прошлог века, који су оставили траг у овом граду и који се препричавају, остају записани у овој књизи и сведоче о једном времену и простору.

С правом могу рећи, јер сам имала прилику да прочитам књигу још док је била у рукопису, једна топла људска прича која осликава сећања ауторке на неки ранији период и свака страница и реч исписана у овој књизи мирише на Пријепоље – истакла је в.д. директорке Библиотеке „Вук Караџић“ Марија Свичевић додајући да јој је част што ће се ова књига наћи на полицама библиотеке.  

Када књижевност успева да инкорпорира у себе много људи и да се они препознају у томе онда у томе треба препознати општу вредност не само локалну, сматра руководитељка Завичајног одељења Библиотеке „Вук Караџић“ Хадија Кријешторац.  

Треба ценити сваког ствараоца из било које области, јер они су ти који пуне резервоар духовних и свих других вредности неког простора – додаје Хадија Кријешторац.  

Сабрија Рачић Хаџимуртезић радни век провела је као професорка књижевности у Пријепољу. Како каже, касно је почела да пише и до сада је објавила три књиге Мирис душе – у спомен мојој мајци”, “Докле сјећања допиру”  и “Од прољећа до јесени”. Посебну ноту и тон „Пријепољским причама” донео је наступ солиста и солисткиња музичке школе у Пријепољу који су отворили промоцију књиге.

Подели на мрежама

Повезани чланци