Аутор/ка: Политичко уплитање у уређивачку политику, финансијска нестабилност, ограничења у приступу информацијама, вербални напади и претње истакнути су као главне препреке слободном раду медија на дебати „Слобода медија – притисци и безбедност новинара и новинарки на локалу“ коју је Форум жена Пријепоља, уз подршку Медиа и реформ центра Ниш и Амбасаде САД у Србији, организовао у Пријепољу.
Новинари и новинарке у Србији сусрећу се са различитим изазовима у настојању да обављају свој посао. Од почетка године у бази Независног удружења новинара Србије забележено је 116 напада и притисака на новинаре и новинарке.
Кроз истраживања и анкете које спроводимо имамо сазнања да многи од тих притисака и напада остају непријављени. Људи генерално немају поверење у институције, а новинари су кроз свој рад искусили да им институције система у многим случајевима нису наклоњене, да органи не раде свој посао до краја, односно да су они који прете углавном покривени својим моћним функцијама, да ли политичким или економским. И онда у таквом амбијенту људи зазиру од пријављивања, али показује се да не само наш рад, него и рад других удружења и асоцијација, даје резултате да макар забележимо све те нападе – каже председник НУНС-а Жељко Бодрожић.
Чињеница да многи случајеви остају без казне, додатно смањује жељу новинара да пријављују нападе.
Људи се после тога осиле, па буду још гори, а код нас је додатни проблем што политичари генеришу такав вокабулар. Они индукују нападе на новинаре. Они су ти који подстичу неповољан амбијент за нас. Када би се политичари, односно људи од моћи, понашали другачије било би нам много боље – истакао је Бодрожић.
Додатне препреке слободном раду медија су и тужбе за клевету, недостатак солидарности међу медијским делатницима, недовољна заштита новинара унутар медијских кућа и неповерење у институције и када се напади пријаве.
Док и један новинар осећа угроженост због посла који обавља ја мислим да је то страшно и треба да радимо све што можемо да тих напада, претњи, осећаја угрожавања безбедности буде све мање. Трудим се да у свакој прилици поручим колегама да сваки осећај угрожености пријаве. Овде има мало и до менталитета, јер људи не желе да кажу када се уплаше. У разговору са полицијом и када пријаве случај, не желе да кажу да се осећају угрожено, а то је све погрешно. Мислим да би новинарска удружења и медијске асоцијације требало да пораде на својим члановима, да пријављују сваки напад, сваки покушај, сваку претњу, сваки осећај угрожености новинара због обављања посла који раде и да избијемо аргумент из руку који доста новинара има, а који ће рећи „А шта ће то да помогне, а није решен ни један случај?“ Део случајева није решен, али део случајева се решава – рекао је председник Асоцијације медија и директор недељника „Време“ Стеван Ристић који је био био део Сталне групе за безбедност новинара.
На дебати, којој је путем линка присуствовао и председник Асоцијације независних медија и председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић, говорило се и о важности слободних и независних локалних медија, који су у многим градовима и општинама доживели потпуну девастацију, па је све мање оних који желе да се баве овим послом.
Оно што је битно у овом тренутку за нашу професију, а то је да пробамо да те мале медије, који раде у тежим условима, одржимо. Они су, на жалост, свих ових година навикли да раде помоћу штапа и канапа, али желимо да се у овом времену пре свега одрже и да се, колико – толико, осећају безбедно, да не страхују за себе и своје породице у 21. веку само зато што свој посао раде поштено и савесно – истакао је председник Независног удружења новинара Србије Жељко Бодрожић.
Након дебате премијерно је приказан документарни филм „90 година новинарства у Пријепољу“, ауторке Милеве Малешић, у продукцији ТВ Форум.
