By На подјадовничким пашњацима, на којима је пре две -три деценије пасло више стотина грла крупне стоке, сада се тек понегде може видети мање стадо или тек једна две краве. Лоши животни услови и недостатак основне инфраструктуре одвели су људе из села. До Горњих Страњани тешко да се може обичним путничким возилом, а обилне пролећне падавине направиле су додатну штету на већ лошем путу.
Село Горњи Страњани на надморској висини од око и изнад 1000 метара, није приоритет за улагање. Тешко се живи у овом селу тврде мештани који сами покушавају да обезбеде основне животне услове. Обилне падавине нанеле су велике штете већ веома лошем путу па мештани сами покушавају, колико су у могућности, да изравњају пут и ископају канале.
Видиш путеви какви су нам. Општина баш толико и не помаже, месна заједница се бори. Има људи који бране да се пут поправи, а општина која је вратила 480 милиона у буџет каже нема пара да се уради пут – каже Синиша Поповић из Горњих Страњани.
Док смо разговарали са Поповићем, придружио нам се и председник Савета МЗ Страњани, који је дошао да реши неспоразум око санације пута.
У нашој месној заједници лоша је ситуација. Ја сам се обраћао више пута код председника, али ништа нам нису дали. Ово нам је остало од чишћења снега па сам ја на своју руку позвао овог човека да то потрошимо. Држава не води рачуна о нама, овамо горе смо забачени па нема интереса, мало тај туризам, али то је слабо – истиче Дарко Чпајак, председник Савета МЗ Страњани.
Лош пут отерао је многе из села, а они који су остали претежно се баве сточарством, пољопривредом и производњом сира и меса. Они који су засадили малине, већ су одустали од производње због неадекватних услова.
Синиша је имао 16.000 садница, оставио је 2.000 па је и то напустио јер неће да плаћа раднике по 5.000 динара, а килограм малине је 200 динара.
Природне лепоте и пространства пружају могућност за развој туризма у овом крају. Ипак, то није довољно да обезбеди већу посету и зараду.
Дарко каже да има једини живи катун на Јадовнику. Долазе туристи који углавном пешаче од Сопотнице ка Катунићу, врате се назад, а најчешће се сликају са воловима и коњима.
Лепоте нам још нико однео није, а ово су нам све узели.
Тешко је лети, још теже зими када снег затрпа путеве.
Чисте се, али и то кад критикујеш председника. После трпиш критике и завадиш се око тога – каже Синиша.
Млади се не враћају у Страњане и то тешко може да се промени, јер како кажу нашу саговорници, многи су из овог села отишли због пута пре више деценија, а ретко ко се у њега вратио.
