By Како би чули о проблемима са којима се суочавају мештани Џурова и околних села Избичња и Кучина, екипа Телевизије Форум организовала је сасатнак у овој месној заједници. Као највеће проблеме, људи из ових села истичу лошу путну инфраструктуру и честа искључења електричне енергије, што значајно успорава развој села и отежава свакодневни живот.
У месну заједницу Џурово, једну од највећих у општини Пријепоље, улагања изостају годинама уназад. Све оно што би олакшало живот, а што умногоме не зависи само од њих, недоступно им је.
Људи не могу да се баве ни сточарством, ни пољопривредом, немају куда да одвезу робу до пијаца или хладњача тако да је то далеко највећи проблем – каже председник Савета МЗ Џурово Радојко Јевтовић.
Станимирка Кијановић се након губитка посла у Пријепољу и кратке епизоде у Београду 2003. године вратила у родно село где са супругом има фарму крава. На први поглед лепа прича, али…
Нашу причу кваре само лоши услови у селу. Оно што је до нас мештана, ми све одрадимо, а оно што је до општине или државних органа ту увек наиђемо на зид. Значи, немамо пута.То је основно и једино питање које ми годинама постављамо у општини, да нам ураде пут да можемо да приђемо кућама – истиче Станимирка Кијановић.
На својој фарми Станимирка има 10 крава и 30 до 40 оваца. Додаје да се због лошег пута осећа уцењено приликом продаје стоке,
Значи ко ти једном дође и види пут, следећи пут ако дође он ти је умањио цену или једноставно неће да дође. Ветеринар слабо који долази. Ја имам срећу зато што сам пријатељ са ветеринаром Смајом Брбовићем и он има разумевања за наше околности и човек нам долази – објашњава Станимирка.
Ништа боља ситуација са путем није ни у Избичњу, што нам је потврдио и Драган Видић, који свакодневно одвози и довози унуке до школе и вртића.
Од Железничке станице до моје куће је отприлике 4,6 километара. Нешто се ту асфалтирало, али се и прескакало, односно није се ишло редом. Пут је низбрдо, а воде су у последње време плаховите и то за час посла направи канале и чуда, тако да је то главна прича – објашњава нам Драган Видић.
У више наврата су житељи и сами покушавали да поправе поједине деонице пута.
Неки су људи овде покушавали сами да сакупе новац и финансирају поправку. Платили су машине и поправљали пут. Нешто је скупљено и поправљено, а нешто мало је и општина дала у једном засеоку. Остали су сами морали да финансирају, сами да сакупе и сами да ураде – каже председник МЗ Џурово.
Нестабилно снабдевање електричном енергијом још је један велики проблем овдашњих мештана. Према речима Радојка Јевтовића дешава се да у сред лета нестане струје, а они што имају фарме крава морају да имају струју.
Да не кажем да одједном музем 10 крава. Ајде, нека је у питању само пет. Сва мужа тог и следећег дана мени пропадне, ако мени не ради фрижидер. Јер се бавим производњом обраног сира и кајмака, а зато су ми потребни расхладни уређаји – прича нам Станимирка.
Мештани се свакодневно боре и са чопорима паса луталица који се често довозе испод моста на Љупчи.
Често у чопору има и по 10 – 15 паса. У задњих месец дана два- три пута по једно пет дана буду ту. Ја исто имам овце. Оне одмах осете и побегну до штале, не смеју нигде да иду . Па их онда једно време нема, па онде долете поново и тако редом – каже Видић.
И поред свих тешкоћа, живот у овим селима није стао.
Људи и дан данас, чак и они који не живе овде, већ обично гравитираји према Залугу где имају куће, свакодневно долазе на своја имања. Или се баве воћарством или малинама или пчеларством. Баш су посебно вредни људи. Не тражимо ништа много. Тражимо само путну инфраструктуру и уредно електрично снабдевање – поручује Станимирка Кијановић.
Иако се суочавају са бројним проблемима, мештани Кучина, Џурова и Избичња показују упорност и жељу да остану на својим имањима и наставе да раде. Кажу да потенцијал овог краја није споран, али да без основних услова развој остаје ограничен.
