“Рај на Златибору: Мало село Бојановићи”

“Рај на Златибору: Мало село Бојановићи”

Вођени жељом да свој породични мир нађу у селу, брачни пар Тодоровић – Александар и Јелена, преселили су се из Чајетине у село Голово. Обновили су запуштено породично имање и постепено, у протеклих пет година, почели да се баве сеоским туризмом. Свој мали рај сада деле са бројним гостима из свих крајева Србије.

Данас петочлана, породица Тодоровић је пре пет година решила да свој савршен живот изгради у селу Голово, удаљеном десет километара од центра Златибора и осам од Чајетине. Одлучили су да ускладе пословне обавезе и децу подижу на, некада запуштеном, породичном имању. Временом, видевши да постоји интересовање гостију, у свом новом дому почели су бављење сеоским туризмом. Сада је „Мало село Бојановићи“ омиљена дестинација бројних туриста.

Јелена и Александар Тодоровић кажу да им није био циљ да се баве сеоским туризмом, али како је интересовање за одмором на местима као што је њихово имање, велико, почели су да адаптирају постојеће просторије, да граде и примају прве туристе.

Након ресторана направљена је и играоница, а најмлађим посетиоцима је у току летњих месеци на располагању и монтажни базен. У оквиру имања је и врт и бројни пратећи објекти и много животиња. Највише гостију су породични људи са малом децом из великих градова, који у „Малом селу Бојановићи“ траже одмор од градске гужве.

Живот је стресан, брзо се живи и људима прија мир који овде влада. Деца воле дружење са животињама, моја деца их анимирају тако да, то су сада све наши пријатељи. Враћају се јер су овде осетили породичну топлину и хармонију – каже Јелена Тодоровић.

Александар додаје да туристи овде имају све што желе – да прошетају, да им са покаже околина, али да виде како се пече ракија, како се суши месо, како се гаје животиње…А најбитније је да је то све здраво и природно јер то нема цену.

Ја им покажем животиње које имам: ћурке, гуске, козе и овце..Ово је село и има много животиња и лепог поврћа – каже предшколац Матија Тодоровић.

Близина центра Златибора представља предност али сматрају да се прича као њихова може започети и у другим крајевима јер гости брзо препознају квалитет и право гостопримство и постају редовни.

Александар и Јелена бављене сеоским туризмом усклађују са својим пословима и бригом о Анастасији, која је тек напунила годину дана, шестогодишњем Матији и једанаестогодишњој Николини. Нису се покајали због пресељења на село а надају се да ће једног дана моћи да живе само од бављења сеоским туризмом.

Овде си свој на своме, створио си нешто. Људи из града нам завиде што само говори о томе да ово нема цену – каже Александар.
Ми смо испуњени и волимо ово што радимо – додаје Јелена.

Тодоровићи на земљишту недалеко од свог имања планирају изградњу нових објеката за смештај гостију који ће бити посебне целине али и пешачком стазом повезани са постојећим објектима. Све ће бити уклопљено у складну причу у којој се води рачуна о жељама сваког госта.

Више у видео прилогу:

Подели на мрежама
Новинар

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *