Састанак у Бродареву: Зашто жене ћуте о насиљу?

Састанак у Бродареву: Зашто жене ћуте о насиљу?

Срамота, финансијска зависност, недостатак подршке заједнице и примарне породице, само су неки од разлога због којих жене у руралним подручјима не пријављују насиље, чуло се на састанку са женама у месној заједници Бродарево. Састанак је организовало Удружење Форум жена Пријепоља у сарадњи са Удружењем „Експанзија“, на ком је било речи о насиљу, начинима пријављивања, механизмима заштите, али и положају жена на селу, недостатку здравствених, комуналних и услуга јавног превоза.

Насиље је у великој мери заступљено у бродаревском крају, али се о њему ретко говори – речено је на састанку коме је поред представница Центра за социјални рад и Форума жена Пријепоља, присуствало десетак жена из Бродарева, углавном чланица удружења „Експанзија“. Истакле су да заједница сматра да је насиље приватна ствар сваке породице, а жене ћуте јер су финансијски зависне од мушкарца и пре свега јер их је срамота да јавно проговоре о насиљу које трпе, из страха од осуде и одбацивања средине.

Некако смо дискриминисане од стране друштва, а и сам систем донекле подржава насиље. Због тога жена углавном не говоре о насиљу, све што би желела да изрази из неког разлога спутава у себи – или да не угрози неког својом супериорношћу или да не изазове неки бунт околине, јер једноставно сви имамо неке своје разлоге и страхове – истиче Лејла Ровчанин, просветна радница из Удружења жена „Експанзија“.

Оснивачица овог удружења Менка Кашић каже да жене најчешће ћуте због стида, срамоте и породице.

Да би изашле из тога треба да се запосле, да имају своје парче хлеба, да се оснаже економски, да изађу из куће и поделе своје проблеме са другима. О насиљу не треба ћутати! Насиље је озбиљан друштвени проблем и насиље је кривично дело – упозорава Кашић.

У посебно лошем положају су старије жене које живе у удаљеним селима.

Ја радим као геронтодомаћица и моји корисници су углавном старије жене. Често ми причају о својим искуствима и тешким данима. Некима је човек био пијанац, а готово све су биле незапослене, тако да су биле приморане да трпе многе ствари које у данашње време многе жене не би поднеле. Човек пије, попије плату, дође и претуче је. Она јадна, шта ће – можда је родбина далеко, неће да оде због деце. Знале би преноћити и испод стрехе, па уђу кад мушкарац заспи – прича Бродаревка Самка Аљевић.

Да би дошло до промене, о насиљу треба говорити и из корена мењати постојећа уверења, радити са децом на превенцији и сузбијању ове појаве.

Просветна радница Лејла Ровчанин истиче да није лако мењати уверења која они од најранијег узраста стекну у својој породици, али да је кроз различите едукације, индивидуалне разговоре и слично могуће направити промену.

Било је речи и о недостатку службе хитне помоћи и лекара специјалиста у Здравственој станици Бродарево – пре свега педијатра, гинеколога и стоматолога, о проређеном јавном превозу недовољног капацитета, о проблемима водоснабдевања, одношења смећа и недостатка паркинга. Састанак је одржан у оквиру пројекта „Унапређење безбедности жена на селу у Златибрском округу“, који Удружење Форум жена Пријепоља спроводи уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена UN Women и Норвешке амбасаде у Србији.

Подели на мрежама

Повезани чланци