Састанак у МЗ Косатица: Тешко је бити жена у свету мушкараца

Састанак у МЗ Косатица: Тешко је бити жена у свету мушкараца

Општина Пријепоље има 30 месних заједница. Одлуке у њима доноси 179 мушкараца и 4 жене. Како би се жене оснажиле да активно учествују у раду Савета и да се укључе у процес доношења одлука у својим локалним заједницама Форум жена Пријепоља организовао је састанак у месној заједници Косатица. На састанку је покренута иницијатива за промену статута по којем би у будуће у раду Савета било заступљено 40 одсто жена.

Састанак у Месној заједници Косатица био је прилика да се чују проблеми са којима се мештани и мештанке територијално највећег села у Србији, свакодневно суочавају. Одлуке у Савету ове месне заједнице доноси седам мушкараца па је одсуство жена у њеном раду била једна од главних тема.

Схватајући ту различитост жена и нашег менталитета овде, у патријархалној средини у којој живимо и у којој смо одрастали, ми покушавамо да дамо подстицај женама да безрезервно уђу у рад света, дају своје идеје и да нам помогну у раду -каже председник Савета МЗ Косатица Горан Лововић.

Биљана Борисављевић Васиљевић сматра да ако жене желе добро својој породици мораће да преузму ствари у своје руке, не само у својим домовима, него морају мало више да раде и делују у својој заједници.

Вања Пушица је четири и по године била председница Савета месне заједнице Косатица. На састанку је поделила своја искуства. Сматра да је тешко бити жена у свету мушкараца.

Тај посао за жену са села је врло тежак и незахвалан. Наилази се на бројне препреке. Обично се срећете са мушким светом и сви те гледају другачије. Нико не гледа да си ти паметна, способна, функционална већ сви гледају то да си жена – каже бивша председница Савета МЗ Косатица Вања Пушица.

Биљана Борисављевић Васиљевић, рођена и одрасла у Београду,  већи део године проводи у Косатици. Сматра да су за разлику од градова, права жена на селу извргнута подсмеху, иако како каже,  без жена села не постоје.

Ако женама не омогућимо више права да покажу свој став, да изнесу своје мишљење и дају неке своје предлоге онда те жене неће бити заинтересоване да ту заједницу унапређују, да буду део те заједнице и да рађају децу у тој заједници – сматра Биљана Борисављевић Васиљевић.

На састанку се могло чути да су жене много практичније од мушкараца, да их интересују дручачије теме и да неке проблеме много боље препознају од мушкараца   и да зато треба да буду активне у својим локалним заједницама. Зато су чланови Савета једногласно донели одлуку да се покрене иницијатива за промену статута за избор чланова у Саветима месних заједница.

Донели смо одлуку да се и ми придржавамо одлуке скупштине Србије о учешћу 40 одсто жена, како у националном тако и локалном парламенту. Зато предлажемо и да 40 одсто жена треба да буде и у Саветима месних заједница на следећим изборима – каже Горан Лововић.

Биљана Србљановић Васиљевић на то додаје.

Мислим да ће већи проблем бити да се пронађе довољан број жена које ће бити спремне да своје време утроше на тај друштвени ангажман и да у томе добију квалитетну подршку своје породице и своје заједнице – сматра Биљана.

Женска подршка је најважнија, могло се чути на састанку.

Никада не треба да одустану. Треба да се боре за своја права, како у породици, тако и на политичкој сцени, у фирми и свуда где постоје ти мушко женски проблеми. Мислим да треба и да морају да истрају у томе – поручује Вања Пушица.

Биљана Борисављевић Васиљевић сматар да је важно да се усвоји Статут, али је нешто друго много важније.

Изузетно је важно да се пронађе довољан број активисткиња које ће се позабавити тим питањима.Али ајте да видимо шта ће бити у наредне четири године, да видимо да ли ће то дати одрђене резултате. Ја сам сигурна да ће се то и догодити – оптимистична је Биљана Борисављевић Васиљевић.

На крају састанка мештани и мештанке су имали прилику да дају препоруке и предложе иницијативе како би побољшали услове живота у својој заједници. Највише предлога односило се на поправку пута, бољу покривеност мобилном мрежом и интернетом, а било је и препорука за формирање удружења и задруга које би оснажиле жене са овог подручја.

   

            

Подели на мрежама
Новинар

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *