By О будућности жена, дакле половини нашег друштва, морамо да размишљамо сваког дана ако икакву будућност желимо. Важно је да почнемо од првог корака, па корак по корак до бољег и родно равноправнијег друштва, а тај први корак је формирање Савете за родну равноправност у општини Пријепоље, сматра Јована Нетковић из феминистичког културног центра Бефем.
Прелиставајући насумично узету новину са трафике или неки портал на интернету и бацајући само овлаш поглед, неки просечан грађанин Србије могао би да каже да жена итекако има у медијима и да оне често говоре о разним темама. Радећи у медијима често сам имала прилике да сведочим томе да су ми испред различитих институција саговорници много чешће били мушкарци. Kада су у питању “лакше теме”, када се ради о нечему што нема велику моћ и утицај, без проблема сам долазила до жена, чак их је и више било.
Дакле, ствар је прилично јасна – жена на вишим позицијама, чији ће се глас чути и чије ће речи одјекнути, ретко када има. Морамо да знамо да када их и има, да те жене нису увек оне које заступају интересе жена и феминистичке политике. Некада је то случај зато што су то жене које немају довољно знања, нису довољно, како се данас често говори, оснажене. Нажалост, иако су имале образовање, неке од њих немају знања о родној равноправности и женској перспективи уопште.
Некада су неке од њих изабране да говоре и да буду на одређеној позицији због партијске припадности или зато што су због неких других припадности оне које ће бити лојалне и испуњавати нечију туђу агенду. Некада постоји жеља, али нема капацитета јер те жене нису имале прилику да уче о политикама које су важне да се спроводе како би се живот жена макар олакшао, а у крајњој линији унапредио.
Било како било, да би се чуо глас жена и глас за жене, зависи од тога да ли ће неко да женама такву прилику да, јер је мањи број случајева где су оне то избориле. Практично за то нема гаранције, осим ако се на неки начин не обавежемо и ако не омогућимо приступ оним женама које ће радити на успостављању бољег живота за цело друштво, а да то укључује жене, кроз и у институцијама.
Последњих месеци и година, ако погледамо око себе, ако погледамо медије, жена у политици, није да нема. Међутим, када је у питању доношење одлука, када се усвајају политике које треба да унапреде положај жена и када треба да се нешто осмисли и организује а што укључује женску перспективу, онда смо ту затајили. Kакав ће бити живот жена често зависи од тога да ли је то у програму неке странке, да ли је то тема коју неке међународне институције од нас траже, а ретко је део континуитета и нечега чиме бисмо се као цело друштво и одговорни грађани и грађанке бавили на редовном нивоу.
О будућности жена, дакле половини нашег друштва, морамо да размишљамо сваког дана ако икакву будућност желимо. Мимо парола које чујемо са свих страна морамо нешто конкретно да урадимо. Најконкретнија ствар је да се инсититуционално обавежемо, односно да успоставимо тело које ће имати главни задатак да се сваког дана бави подршком женама и политикама које чине нашу свакодневницу родно равноправнијом. Они који би седели у оваквом телу морају да буду људи од угледа и да буду независни, да представљају све грађанке и њихову добробит, без обзира на то за кога су оне гласале. Формирањем Савета за родну равноправност на оптшинском нивоу дајемо шасну свим оним гласовима који су на маргини да се чују. Све оне жене које доприносе заједници и да их нема не бисмо могли даље да идемо, на овај начин, преко независних представника, кроз институцију која ради редовно имале би прилику да да системски имају подршку, да се чује за њихов проблем, да се чује за важне ствари које оне раде.
Требало би да сви имамо заједнички циљ, да увежемо различите генерације које ће проналазити најбоља решења и које ће системски радити на родној равноправности, док успут едукује нове генерације жена да сутра саме знају да се изборе за своја права. Због свега наведеног, важно је да почнемо од првог коракаи, па корак по корак до бољег и родно равноправнијег друштва, а тај први корак је формирање Савете за родну равноправност у општини Пријепоље.
Јована Нетковић
медијска координаторка Бефем-a
