By Анкета је послата на 40 адреса, са циљем да се утврди знање /информисаност грађана и грађанки, представника локалне власти, медија и организација цивилног друштва о корупцији и мерама и механизмима за њену превенцију. Одговори су стигли са 32 адресе.
Чак 29 особа (90,6 %) потпуно се или углавном слаже да је коришћење јавних ресурса од стране службеника који њима управља за остваривање интереса трећег лица ( политичке странке, приватне фирме…) корупција. У високом проценту ( 84,3 %) као корупција означено је чињење услуге службенику за нешто што би он требало да учине у оквиру посла који обавља.
На питање: Да ли имате довољно информација о начинима и ситуацијама које доводе до корупције и начинима на које се она спречава, 48,4 % учесника у анкети је одговорило да мисли да има довољно информација, по нешто зна 19,4 % а не зна готово ништа о томе 35,5 %.
Без интернета 15, од 32, учесника у анкети не би знало које врсте корупције постоје. Тако је на питање: шта је плантофажа 18 негативних одговора (пантофлажа – коришћење у приватном послу познанстава и веза које је особа остварила док је обављала неку јавну функцију). Значење речи непотизам и кронизам не зна 7 учесника/ца у анкети (непотизам – повлашћивање рођака у давању положаја и звања на рачун других; кронизам – када политичари важне функције додељују пријатељима и њиховим рођацима, без обзира на њихове квалификације за те положаје).
Што се тиче медија, 78,1 % учесника у анкети сматра да се медији не баве у довољној мери темом спречавања и борбе против корупције, само 6,3 % да се баве довољно, а 15,6 % нема став о томе. Зашто ова тема није довољно заступљена у медијима, 46,4 % анкетираних сматра да је то због притисака од стране политичара или институција, 21,4% да новинари/ке немају довољно знања и искуства у овој области, 17,9 % да је у питању аутоцензура а 10,7 % због притисака који долазе из приватног сектора или моћних појединаца.
Чак 29 (90,6 %) учесника/ца у анкети сматра да извештавање медија о корупцији није објективно и непристрасно, мишљења су да је селективно – 96,8 %, сензационалистичко – 78,1%, усмерено и дириговано од стране различитих физичких и правних лица – 84,3 %.
Да је запосленима у медијима потребна обука из области корупције мишљења је 29 (90,6 %) анкетираних.
Циљ пројекта „Медији у борби против корупције“ је управо, поред јачање антикорупцијске свести код грађана/ки, едукација и сензибилисање новинара/ки као и предстваника/ца локалне власти и институција за активно деловање на сузбијању и превенцији корупције у свим областима.
