Шесторица племенитих и храбрих људи у ходочашћу до Острога за лечење мале Анастасије

Шесторица племенитих и храбрих људи у ходочашћу до Острога за лечење мале Анастасије

Kако би скренули пажњу јавности и помогли да се што више новца прикупи за лечење мале Анастасије Зафировић из Београда, која болује од церебралне парализе, шест припадника Службе за обезбеђење Окружног затвора у Београду и Казнено-поправног завода у Панчеву кренули су на ходочашће до манастира Острог у Црној Гори. Екипа Телевизије Форум их је сачекала у Пријепољу, приликом доласка у манастир Милешево, где су направили предах од напорног пута.

Вођени хришћанским вредностима, мотивима хуманости и племенитости петорица припадника Службе за обезбеђење Окружног затвора у Београду и један припадник Казнено – поправног Завода у Панчеву кренули су пешке на ходочашће дугачко више од 400 километара.

Пошао сам са пријатељима на овај свети пут ходочашћа. Идемо у име наших породица, са вером у Бога, са жељом да помогнемо једној лепој девојчици Анастасији, нашој суграђанки којој је потребна помоћ. Она има девет година и надамо се да ћемо овим нашим ходочашћем успети да јој помогнемо. Желели смо да учинимо добро дело,  хумано. Просто се поклопило да баш Анастасија буде девојчица за коју ћемо ово наше ходочашће да корачамо – почиње причу о овом племенитом чину командир у Окружном Затвору у Београду Милош Марјановић.

Малена Анастасија Зафировић већ годинама се лечи од церебралне парализе за шта су јој потребна знатна новчана средства за физикалне третмане, рехабилитацију и третмане матичним ћелијама.

Суштина и поента је било то да ми скренемо пажњу на болест те девојчице. Она на жалост није једина, има их пуно. Један од начина да покренемо нешто и да скренемо пажњу и на другу децу која имају сличне проблеме, јесте да се укључе и неке друге, веће инстанце и да помогну тој деци – наставља причу о разлозима ходочашћа командир у Казнено – поправном заводу у Панчеву Борис Иванов.

На ово тешко пропутовање шесторица храбрих младића кренули су у суботу, 23. марта. Након пет дана, видно исцрпљени после више од две трећине пређеног пута, али и даље пуни ентузијазма, стигли су у манастир Милешеву, где су решили да предахну од напорног пута и упознају са историјатом једне од наших највећих светиња.

План је био да прелазимо 50-ак километара дневно, што до дана данашњег успевамо и да остваримо. Оквирно, ако све буде у реду, требало би да стигнемо под Острог до недеље, што је осми или девети дан од нашег поласка.Трудимо се. План је био да корачамо, али ми и корачамо и трчимо уз пут. Једни друге бодримо. Није лако. Време нам се променило. Буквално смо имали четири годишња доба у два дана, али то нас не спутава да ка нашем циљу корачамо храбро – са пуно оптимизма нам прича Милош.

На ходочашће су кренули из манастира Раковица, где почивају мошти блаженопочившег патријарха Павла. Крајње одредиште им је манастир Острог у коме се налазе мошти светог Василија Острошког. Једна од успутних станица им је манастир Милешева. Како кажу, ништа није случајно.

Сваки корак је симболичан и на сваком кораку има нека наша светиња где гледамо да се зауставимо и да се помолимо. Људи нас дочекују и могу само да кажем да има добрих људи. Имамо лепу државу. Требамо је чувати. Ово је неки наш чин да покренемо људе, да сачувамо ово наше и да помогнемо овој девојчици да има што лакше лечење – поручује Борис.

Реакције на овај њихов потез за сада су јако позитивне. Како су нам рекли, људи су лепо одреаговали на све што раде за малену Анастасију.

Људи нас заустављају, распитују се, дају паре чак и нама уз пут, али нема потребе за тим. Могу једноставно да уплаћују на фондацију „Буди хуман“. Најбоље, најједноставније и најпоштеније је да се тако уради – објашњава Борис.

Након целовечерњег предаха у манастирским конацима, неуморни ходочасници су наредног јутра наставили своју хуманитарну мисију. Ипак, пре него што смо смо их оставили да ублаже последице вишедневног ходања, из порте задужбине Светог Краља Владислава и дома Белог Анђела Милош Марјановић, Борис Иванов, Милан Динић, Предраг Златковић, Александар Милојевић и Марко Митић су поручили:   

Пошаљите 963 на 3030 за лечење мале Анастасије

Подели на мрежама

Повезани чланци