Школа скокова у воду на Петровцу – корак ка очувању традиције

Школа скокова у воду на Петровцу – корак ка очувању традиције

Другу годину за редом у оквиру манифестације Скокови у воду Меморијал „Пајо Потежица“ организована је обука за дечаке и девојчице који су желели да науче основе овог веома атрактивног и захтевног спорта.

Суочени са чињеницом да се из године у годину све мање младих пријављује за такмичење у скоковима у воду на Петровцу, Организациони одбор Меморијала „Пајо Потежица“ и ове године је, пре самог такмичења, организовао обуку за најмлађе, као начин да се традиција овог спорта очува и пренесе на нове генерације. Ову иницијативу радо су подржали искусни скакачи, који веће деценијама скачу на такмичењима широм региона.

Традиционална ласта, на жалост, изумире на овим нашим подручјима. Није ни близу као некада, када смо ми били дечаци. Тако да смо уназад неколико година, на свим неким фронтовима и такмичењима, покренули ту неку лепу причу да радимо са децом. Свакако да има и напретка, има и младих нада. Време ће то показати. Кроз неких четири до пет година очекујемо добар подмладак на скакаоницама. Како се ми будемо повлачили, тако ће они улазити. Ради се далеко боље и писменије него када смо ми почињали. Гледамо да их упутимо да имају што мање повреда, да се крене са неких мањих висина, а не да одмах иду на неке велике висине – каже искусни скакач из Зенице Мустафа Шарић.

У ову причу од прошле године укључен је и Стефан Јевтић из Ваљева.

Лепо је што су се овде досетили да покрену ту школицу. Камо среће да се свуда то организује. У суштини, јако је битно да деца крену са овим од малих ногу, јер што касније крену теже ће им бити. Чињеница је да нас је све мање и мање тако да би било лепо да обновимо тај број новим генерацијама како би наставили ову традицију. Штета што у Пријепољу нема нико ко би представљао ваш град, јер имате ову лепу скакаоницу, имате реку Лим и заиста би била штета да нема локалних скакача – каже Ваљевац Стефан Јевтић.

Мустафа Шарић из Зенице и Стефан Јевтић из Ваљева, заједно са чувеним Дином Бајрићем, победником на бројним скакаоницама, били су ментори малишанима који су храбро направили своје прве скокове у воду. Са много стрпљења и ентузијазма преносили су своје знање на најмлађе.Прилику да прођу основну обуку искористило је десетак дечака и девојчица. Међу њима су и Махир, Вук и Маша који су усвојена знања показали на лицу места скачући са понтонске платформе у Лим.

Упркос томе што скокови са великих висина изгледају привлачно и узбудљиво, они могу бити изузетно опасни. Управо зато, обуке попут ове, играју велику улогу у правилном и безбедном уласку у свет овог екстремног спорта.

Најбитнија је воља и онај ген да се родиш за то. А што се тиче самог скока, најбитнији је управо скок, односно одраз, да имамо јако чврст лет и чврст улаз у воду. Доста народа генерално греши, посебно ови аматерски скакачи на купалиштима, јер су сви чврсти до уласка у воду. И ту настају повреде и проблеми. Ласта иде мекше до самог уласка у воду, када требамо бити најјачи. И онда не може доћи ни до повреде нити до неких других нежељених искустава – објашњава Мустафа Шарић.

Стефан Јевтић додаје:

Изазов је свуда скакати. Није никоме пријатно када стане на литицу од 10, 15 или 20 метара, али је леп осећај. Када се све заврши, тада је осећај феноменалан – описује скокове са великих висина Стефан Јевтић.

Уз осмехе, прве скокове и подршку искусних скакача, нове генерације полако, али сигурно ускачу у воду, али и у једну лепу традицију која на Петровцу траје скоро три деценије.

Подели на мрежама

Related Articles