Аутор/ка: „Србија се од других земаља у којима се медији заробљавају разликује по томе што је у њој тај систем кохерентан, док код других постоји нека врста плурализма“, каже проферока Сњежана Миливојевић. Према њеним речима, у Србији је тај амбијент направила власт, а главна последица је оштра, врло неравноправна и асиметрична поларизација на медијској сцени.
У Србији је изграђен систем заробљених медија. У најкраћем, претпостављам да је арбитрарном применом, избегавањем, чак исмевањем нових закона, креиран амбијент у којем су медији упућени на државни новац, односно, они живе од јавног новца, јер тржиште такорећи не постоји. Стање заробњених медија се односи на медијски систем који је заробљен и није успео да се еманципује и обавља своју основну информативну функцију, него за потребе бизнис, политичких и других елита обавља друге послове – каже Миливојевић.
Она мисли да су Регулаторно тело за електронске медије и Радио-телевизија Србије „два најамбициознија пројекта“, али оцењује да су то и „два највећа промашаја овдашње трансформације медија“.
РЕМ не обавља своју регулаторну улогу, он се понаша као саобраћајац који окреће главу од раскрснице на којој се свако са сваким судара. РЕМ се прави да не види регулаторни хаос, игнорише своју обавезу да регулише медије и чини ми се сада почиње да делује у складу са новом институционалном модом. Овде се у процесу ауторизације усталио систем да се све институције паралишу, да се одлучивање концентише у личним рукама и тако је почео да функционише и РЕМ – истиче Миливојевић.
Она предвиђа да ће информисање у јавном интересу у будућности бити много изазовније, али је уверена да у „професионалној заједници у Србији за то има снаге“, охрабрена што су многи млади новинари покренули различите иницијативе и што су многи награђени европским наградама.
