By Сопотница, са својим водопадима, шумама и ливадама, дом је разних врста птица, од којих поједине припадају строго заштићеним врстама. Сопотница је већ дуго година и природна лабораторија за студенте биологије и младе истраживаче окупљене око Друштва за истраживање и заштиту биодиверзитета „Јосиф Панчић“ из Новог Сада. Први су евидентирали да се на подручју Сопотнице налазе 84 врсте птица, међу којима се налази чак 14 врста од европског значаја.
Подаци које студенти Природно математичког факултета из Новог Сада прикупљају од 2014. године, омогућавају праћење промена у популацијама птица и боље планирање мера заштите. Маркирање појединих врста птица алуминијумским прстеновима једна је од активности које спроводе на терену, што им омогућава да прате сеобе. Такође, њихова истраживања открила су да је Сопотница дом строго заштићених сова попут гаћасте кукумавке и мале сове.
Када је било ледено доба дошле су са мамутима и како се лед повлачио, оне су остале само на високим планинама. Те популације су јако старе и јако вредне. Зато су четинарске шуме у којима те две врсте сова живе вредне и те шуме посебно морамо да чувамо. Околина Пријепоља је баш позната по тим совама, као што су Тара и Копаоника и на свега неколико места те сове живе – каже Никола Вељковић из НИДСБЕ „Јосиф Панчић“.
Већи део Сопотнице прекривен је листопадним шумама, што такође погодује одређеним врстама птица.
Захваљујући овом камповима успели смо да у околини Сопотнице нађемо и две угрожене шумске врсте птица: планинског детлића и малу мухарицу, врсте које су карактеристичне за старе очуване букове шуме, које нису често сечене. Тако закључујемо да се у овом крају одговорно управља шумама, на традиционалан начин и сече се умерено – закључује Вељковић.
Млади орнитолози упозоравају да се промене у селима и напуштање пољопривреде одражавају на природу: ливаде зарастају, а отворена станишта, кључна за врсте попут прдавца и русог сврачка, нестају. Боравак у Сопотници доводи их до закључка да ове врсте ипак успешно опстају. Али, климатске промене прете да угрозе неке друге врсте птица.
Оне врсте које су прилагођене за високе планине су у проблему, као што су поменуте сове четинарских шума. Како се клима загрева, тако се и четинари повлаче уз висинску границу и онда четинарске шуме нестају наспрам букових – истиче наш саговорник.
Иако заштићено подручје обухвата 209 хектара, истраживања су показала да се најважнија станишта неких од ових врста налазе ван његових садашњих граница. Млади орнитолози верују да ће резултати истраживања подстаћи проширење овог простора и његово укључивање у мрежу Natura 2000.
Свакако је добро проширити заштићено подручје, сама река Сопотница је гнездилиште за воденкоса, занимљиву птицу певачицу која рони. Она за разлику од свих птица које имају шупље кости да би могле да лете, она има пуне кости да би могла да потоне. Она се овде гнезди, има их неколико парова и важан су индикатор очуваних река. Изградња било каквих регулација водотокова или хидроелектрана, тотално би их уништило – каже Вељковић.
Мониторинг птица наставиће се и даље, како би се осигурала дугорочна заштита овог значајног природног станишта и његовог биодиверзитета.
