By Пре неколико дана у Пријепољу је отворен продајни објекат трговинског ланца ЛИДЛ. Међутим, већи део Шеховића поља, у којем је никао ЛИДЛ, и даље је под ливадама и воћњацима. Како сада ствари стоје, потенцијални инвеститори у овај део града мораће да сачекају измену планских докумената, што ће омогућити изградњу стамбених објеката, пре свега.
Скупштина општине Пријепоље је у септембру 2018. године усвојила одлуку о доношењу плана детаљне регулације за Шеховића Поље, који је урадило Јавно предузеће „Урбанизам“ из Крагујевца и који је предвиђао седам урбанистичких целина и три веће саобраћајнице. Измене плана, које су укинуле једну саобраћајницу и смањиле ширину друге, усвојене су у октобру 2022. године, како би се омогућила изградња објекта у којем је сада смештен ЛИДЛ. Међутим, друге потенцијалне инвеститоре и даље коче планска документа.
“Мало имамо ту проблема око имовинских односа. Има доста наследника на неким парцелама. Видимо да се јављају потенцијални купци тих парцела да би направили ту станове и неке друге пословне просторе, међутим мало и плански документ ту кочи за неку озбиљнију инвестицију”, каже Драго Попадић, председник Општине Пријепоље.
Међутим, нерешени имовинско-правни односи и многобројни наследници уситњених парцела највише проблема ће представљати приликом изградње саобраћајнице, која са новог моста пролази поред сале Пријепољске гимназије. На остатку простора, који чини велики део Шеховића поља, управо власници земљишта и желе да улажу, што су нам и потврдили, али је то немогуће док се поново не измени план детаљне регулације.
“До краја лета морамо ући у поступак измене планског документа јер морамо некако да будемо доступни свим потенцијалним инвеститорима и да све оно што је у складу са законом и правилницима допустимо. Али некако тај план када је рађен, чини ми се, није рађен за потребе инвестиција него више као само да имамо план детаљне регулације”, казао је Попадић.
Како сада ствари стоје, иако је планом предвиђено да се на овом простору граде и неки објекти јавне намене, то се не планира, јер су неке ствари већ решене. Попадић наводи као пример Центар за социјални рад, који ће се изместити у зграду Војног одсека у Валтеровој. Додаје да је била планирана и библиотека, пијаца, зграда локалне самоуправе. Мисли да је било набацано да има свега, што није добро, јер није све могло да се лепо испланира и направи. И то је један од разлога што се план мора мењати. Такође, сматра и да је било предвиђено превише зелених површина, што одузима потенцијалним инвеститорима простор, а он сматра да смо општина која је довољно озелењена.
Тренутно је неизвесно и када ће са реализацијом кренути друга фаза изградње Ћиркове улице, односно крака са новог моста ка Електродистрибуцији, који је предуслов за све друге ствари. Попадић каже да постоји обећање Министарства привреде да ће помоћи. Ако одатле не буде средстава, каже да се разматра двогодишње финансирање из општинског буџета. Додаје и да проблем са планском документацијом, која кочи добијање грађевинских дозвола и реализацију нових пројеката, није присутан само у Шеховића пољу, већ и на делу око Бијелопољског пута.
Почетним идејним планом, који је замишљен давно, а преточен у првобитни план детљне регулације 2018. године, у Шеховића пољу је постојало седам урбанистичких целина. У првој целини, између улица Брана Дучића и Ћиркове, планиран је простор за јавне намене и становање, са пратећим површинама за паркирање и зеленило. У оквиру друге целине, ограничене планираном саобраћајницом у правцу Новог моста и реком Лим, биле су предвиђене површине за намене средњег школства. Уређење шеталишта уз Лим и трансформација улице Ћиркове у колско пешачку саобраћајницу, је у међувремену реализовано. У оквиру треће целине планирана је зона становања са парковима и шеталиштем уз корито реке Лим. Четврта целина на укрштању магистралног пута и Лима планирана је за изградњу услужних и пословних објеката, уз могућност изградње за старе, обданишта, спортског центар, хотела. Средишња целина је била намењено за објекте управе и администрације као и изградњу репрезентативног трга.
Због опадања броја деце у школама, изградње вртића у Бостанима, планиране изградње топлане на биомасу, јасно је да се планови морају мењати, јер су неки објекти постали непотребни. Све додатно кочи спорост администрације, као и недостатак средстава за изградњу објеката јавне намене. Остаје питање колико ће они који средстава имају и желе да их уложе у овај простор још морати да чекају.
Више погледајте у видео прилогу:
