By У току је истраживање средњовековне некрополе у селу Гостун, на простору на коме се гради гранични прелаз са Црном Гором. Осам стећака је већ измештено у непосредну близину, а тренутно се ради ископавање скелета, који ће након детаљних анализа, бити депоновани у Музеју у Пријепољу.
Истраживање средњовековног гробља у Гостуну је заштитног карактера јер је део некрополе угрожен изградњом граничног прелаза. Ископавање је усмерено на мањи део локалитета, где је предвиђено да прође пут, а претпоставља се да цела некропола броји више од стотину споменика.
Један део некрополе био је угрожен теретним терминалом у оквиру граничног прелаза тако да је одређени број споменика морао да буде измештен и одређени број гробних целина је морао да буде археолошки истражен. Споменици су измештени на локацију у непосредној близини и биће ту трајно презентовани. Ради се о једној од већих насеобинских некропола у овом делу Полимља, такозваним некрополама под стећцима или народно мраморовима, које су типичне за период позног средњег века, односно 14. и 15. век – каже археолог и конзерватор Завода за заштиту споменика културе из Краљева Војкан Милутиновић.
Погребна археологија је један од фокуса истраживања, а иако су стећци сами по себи фасцинантни, највећи значај има антрополошка анализа, која ће бити урађена у Београду.
Наш цео живот је записан у костима. Ови гробови, као и већина средњовековних гробова је махом празна тако да ми не можемо да закључимо много о њима јер до сада смо налазили врло скромне декоративне гробне прилоге. Такав је био обичај, да се не ставља никакав луксузни накит или додатни предмети, јер се веровало да се у загробни живот не носи ништа. Тако да једине праве информације које можемо да добијемо о покојницима су оне које ће уследити накнадним анализама. Оне подразумевају утврђивање пола, старости, болести од којих су људи боловали, исхране, физичке активности – истакла је докторка физичке антропологије Наташа Шаркић.
Након те детаљне анализе, скелети ће бити пренети у Музеј у Пријепољу, где ће бити складиштени у депоу, у специјалним кутијама које су одређене за те налазе. Ту ће бити чувани и остали налази који буду нађени уз скелете или мимо њих – каже археолошкиња Музеја у Пријепољу Тијана Пушица.
Ово је први случај измештања стећака у Србији, а истраживања су ретка јер су надгробни споменици великих габарита па је њихово преношење отежано.
Истраживање се врши и у циљу евентуалног утврђивања некрополе за непокретно културно добро. Из тог разлога смо откривали споменике који се не налазе у обухвату изградње, како би стекли општу слику о типовима споменика који се јављају на некрополи и како би стекли представу о њеној величини – објашњава Милутиновић.
Колико год стећци били нешто јако интригантно и колико год да су заштитни знак овог дела Србије, Босне и северне Црне Горе, о популацији испод стећака се јако мало зна. Досадашње анализе су биле ретке и углавном су се фокусирале на сам облик споменика, на рељефе, а оно што је заправо важно, како су ти људи живели, е о томе се врло мало зна. Тако да сам јако узбуђена због овога, мислим да ће то бити баш интересантан додатак – закључује Наташа Шаркић.
У случају да се у овој фаѕи радова испостави да постоји више нивоа укопавања, мораће да се обезбеде додатна средства за даље истраживање, што би вероватно утицало и на крај ископавања, за које је садашњи рок 22. мај. Истраживање финансира Управа царина као инвеститор изградње граничног прелаза, а спроводи га Завод за заштиту споменика културе из Краљева у сарадњи са Музејом у Пријепољу.
