Шта су нама наше месне заједнице?

Шта су нама наше месне заједнице?

Јесу ли месне заједнице место где се одлучује о питањима битним за живот људи који живе у њима, или су и оне полигон борбе за политичку моћ?

Kо је одговоран за то што су данас месне заједнице у већини општина и градова само формално успостављене, без моћи да утичу на мењање политика на локалу?

Зашто су месне заједнице боље функционисале у бившој Југославији, него данас?

Месне заједнице јесу најнижи облик одлучивања, али најважнији за грађане и грађанке. Зато су нам потребни функционални Савети месних заједница.

У дебати „Шта су нама наше месне заједнице“ учествују:

Младен Остојић – политиколог. Докторирао је на Kвин Мери универзитету у Лондону на тему транзиционе правде и демократизације у Србији током 2000-их. Последњих седам година се бави децентрализацијом и локалном самоуправом, посебно је заинтересован за развој непосредних облика управљања у општинама и градовима.

Будимир Тешевић – социолог. Активиста у родном месту Сопотница од омладинских дана до одласка у пензију. Иницирао и водио многе активности, од довођења струје, асфалтирања пута, увођење телефонске линије за Споптницу. Био ангажован на кативностима да месна заједница Сопотница постане самостална.

___________________

Некада су месне заједнице у Пријепољу имале свој буџет из ког су се задовољавали потребе грађана и грађанки. Међутим, дешавале су се злоупотребе што је утврђено контролом Државне ревизорске институције 2013. године. Средства су трошена без валидне документације.

Анкетни одбор који је именовала Скупштина општине 2013. године утврдио је да је организација месних заједница слаба, њихово пословање нема добро успостављену контролу,  Јавне набавке  нису спровођене, или су спроведене са непотпуном докуменатцијом.

Пре свега овога, још једна нерегуларност пратила је рад Савета месних заједница у општини Пријепоље.

Основном суду у Пријепољу поднето је 1.390 тужби грађана за повраћај новца узетог незаконито уведеним самодоприносом 2003. године у 13 месних заједница. Након што је Уставни суд Србије  2006. године  утврдио да одлука о месном  самодоприносу  није у складу са Уставом, а на иницијативу пензионера за оцену уставности, већи број захтева преко суда почео је да стиже у 2009. години.  Општина је на име повраћаја месног самодоприноса исплатила више од 100 милиона динара. У неким случајевима Државна ревизорска институција открила је дуплу исплату месног самодоприноса.

Подели на мрежама

Повезани чланци