By Са десне стране пута, некада магистралног Пријепоље – Сјеница, у засеоку Гвозд у Милошевом Долу, налазе се три мезара. За историју њиховог настанка заинтересовао се професор географије Асим Бећировић, пореклом из Каћева.
“Према народном предању, то су мезарлуци сарајевских трговаца, које су хајдуци убили због блага. Постоји прича да су ти коњи са бисагама у којима је било благо, побегли ка Милошевом Долу и да су ти људи који су их ухватили, касније постали богати”, каже Асим Бећирoвић.
Натписи на османском језику на нишанима никада нису превођени, све до летос, када Пријепоље посећује познавалац старотурског језика Несиб еф. Пепић. Његов превод потврдиће да се ради о мезарима три трговца из Сарајева. Утрљавајући мокру траву на нишане, указали су се натписи.
“На једном мезару пише да је ту Хусеин-ага, син Саризаде Салих -аге, који је по повратку из Истанбула попио шербет шехадета (погинуо на Алаховом путу). Доле још пише датум 14. шевал 1272. хиџретске године, што одговара 18. јуну 1856.године”, објашњава Бећировић.
У мезару у средини превод је: 
Ах смрти ! Ахмед – ага син Кадровић Хаџи Салих – аге један од трговаца пореклом из Сарајева који је при повратку из Истанбула такође попио шербет шехадета. Ел – Фатиха пред његову душу, дан и датум је исти као на првом нишану.
Превод трећег нишана: Мурид *(следбеник) Мухамед ефендије шејха кадиријског тариката дервиш Салих син Мухаремов Сарајлија. 1272 – 1856. године.
Друго старо муслиманско гробље налази се у Каћеву, а према неким историјским изворима то су мезареви османских аскера, који су погинули у бици 1688. године, а која је вођена током великог Бечког рата између Османског царства и Хабзбуршке монархије. У тој бици у Каћеву изгинуло је око стотинак војника.
“Међу њима се издваја један нишан који има велики турбан. Претпоставка је да је то гроб Осман – паше, њиховог команданта”, каже Бећировић.
Ако би се радила нека детаљнија истраживања, Бећировић верује да би потврдила да се најстарија муслиманска гробља налазе код џамије у Хисарџику. Наиме, у првом поименичном попису Санџака вилајета Херцеговине из 1477. године (познат и као “Херцеговачки дефтер”), се наводи да је у тврђави Милешево било 24 војника, међу којима је био и Скендерага – заповедник тврђаве.
