Колекционари су чувари прошлости за нове генерације. Богате колекције не чувају само за себе, већ их показују свима онима који желе да сазнају нешто више о прошлим временима.
На изложби колекционарских предмета у Дому културе у Пријепољу посебну пажњу је привукао плави аутомобил, Фића, са препознатљивим белим словима на којима пише „Милиција”. Он симболизује не само нека давна времена, већ је и лична карта саме колекције. Драгоје Бојић, мајор у пензији, може да се похвали богатом колекцијом аутића.
Колекцију сам почео пре неких годину дана када сам отишао у пензију. Већину моје отпремнине сам дао за ове аутиће. Пре тога сам сакупљао само полицијске ауте, онда сам проширио на олд тајмере и све остале друге типове возила, казао је Бојић.
До аутића долази на разне начине – неке купује, неке добија на поклон, а за неке се надмеће на хуманитарним лицитацијама.
Доста аутића има које сам путем аукције добио. Колекционари објаве аутић обично је у Фондацији ,,Буди хуман”, зада се почетна цена од рецимо сто динара и ко понуди највишу цену он осваја аутомобил. Ја сам тако већ петнаестак аутомобилчића узео, објашњава саговорник.
Љубав према колекционарству за Бојиће је породична црта, јер и Драгојев син Алекса има сопствену колекцију старог новца.
Има бројних новчаница, али новчаница из 1929. и кованица из 1931. се издвајају јер сам њих сасвим случајно пронашао када сам још као дете са својих седам година изашао испред зграде да копам и тако сам почео да скупљам. Историја ме је одувек занимала и наш национални идентитет, истиче млађи Бојић.
Новчанице из 1929. и 1931. године највредније су у његовој колекцији, али нису на продају.
Кованица из 1931. ме је и подстакла да постанем колекционар старог новца и не постоји новац за који би дао ту кованицу и не само ту него било коју, јер ако ли изгубимо себе и дам тај новчић, губим свој идентитет и национални идентитет, прича млади колекционар.
Ствари које временом изгубе своју употребну вредност увек могу добити своје место у некој колекцији. Размишљајмо о томе кад их олако бацамо.