Стереотипи и трка за профитом креирају извештаје о насиљу над женама у Србији

Стереотипи и трка за профитом креирају извештаје о насиљу над женама у Србији

У потрази за сензационализмом и што већом зарадом медији у Србији свакодневно крше новинарски кодекс. Иако још увек има оних који свој посао обављају професионално, много је више оних медија којима је једини циљ остваривање материјалне добити . То посебно долази до изражаја када је у питању извештавање о насиљу над женама, које је преплављено стереотипима и предрасудама. Неадекватним извештавањем насиље се нормализује у јавном мњењу, а женама жртвама насиља наноси се додатна штета, угрожавањем њихове безбедности и приватности. Одговоре на питање зашто медији у Србији праве грешке у извештавању о насиљу над женама потражили смо од челних људи недељника „Време“ и портала „Бујановачке“.

Извештавање о насиљу над женама захтева посебан приступ и однос новинара и новинарки према теми, јер непрофесионално урађен новинарски прилог може увећати штету већ начињену жртви насиља. Приликом извештавања о женама, велики број медија прави грешке, које су најчешће ненамерне, условљене васпитањем и образовањем, средином и увреженим стереотипима и предрасудама. Међутим, све чешће су те грешке условљене сензационализмом, већим бројем кликова и зарадом.

Медији који извештавају о томе морају пре свега да заштите жртву, а не да од тога праве неки скандал, шире приче и мисле на зараду. Жртву морају да заштите на сваки могући начин, да сакрију идентитет, да не може да се претпостави о коме се ради. А то се овде не ради. Таблоиди једва дочекају такве теме не би ли повећали тираж. То је у ствари новинарство скандала – каже уредник недељника “Време” Андреј Ивањи.

Са оваквом констатацијом се слаже и уредник портала”Бујановачке” Никола Лазић који додаје:

Не верујем да људи који то пишу не знају да то тако не треба да се ради, јер то је ван сваке памети. Између морала и зараде просто се иде за зарадом што је за мене неприхватљиво и несхватљиво – каже Никола Лазић.

Као пример лошег извештавања медија о насиљу над женама директор недељника “Време” наводи пример убијене певачице из Борче чије слике праћене сензационалним насловима већ годинама пуне насловне стране и узнемиравају јавност не водећи рачуна о њеној породици.

Количина објављених фотографија, слике са места злочина, количина спекулација…то све остаје на интернету. Њено дете ће за неколико година укуцати своје име и моћи ће да види стотине и стотине текстова о њеној мајци, па чак и фотографије са места злочина. Мислим да је то јако погрешно и да ту друштво, оптерећено свим тим неким свакодневним проблемима, избегава да то погледа са те хумане, људске стране – сматра Ристић.

Личне предрасуде о мушкарцима и женама, условљене патријархатом, често утичу на објективно извештавање.

Значи, ако је жена силована она је крива ако је имала нешто краћу сукњу. То је стварно скандалозно. Ја стварно не знам колико су ти стеротипи заступљени, али некако и мој стереотип је, можда, да је српско друштво мало конзервативније, да је мало патријархалније и да жена ту једноставно нема равноправну улогу – мишљења је Андреј Ивањи.

Никола Лазић сматра да новинари у својим извештајима често глорификују насилника у медијима узимањем изјава од комшија који обично кажу да је био добар и миран човек, што је по његовом мишљењу најопасније.

Да ли сте некада видели или чули за некога ко је направио неки злочин или насиље да се каже да је он био склон томе? Да, убио је жену. Да силовао је девојчицу. А онда имамо серију изјава комшија, пријатеља, рођака како он није ни мрава згазио. Проналазе се разна оправдања за наслилника, на пример попио је човек или она га је изазивала… Једноставно, то је тако у Србији – сматра Никола Лазић.

Иако не воли да прича о менталитету, Стеван Ристић каже:

Ако постоји менталитет онда постоји и та зачкољица да је жена крива. Ја мислим да смо ми на добром путу, али да је тај пут јако дугачак и да би то, ако се настави у добром смеру, да би за неколико година могли да превазиђемо све те неке стереотипе који се појављују и који су апсолутно погрешни – закључује директор недељника “Време”.

Улога медија је кључна у подизању свести и промени начина промишљања друштва о насиљу над женама, истичу наши саговорници. Други начин је кажњавање оних медија који који крше новинарски кодекс, јер како кажу једино озбиљним казнама оваква ситуација може да се доведе у ред.

Подели на мрежама
Новинар

Повезани чланци