By Сваког пролећа пчелари се суочавају са помором пчела, које су најчешће отроване услед људског немара и несавесне употребе пестицида. Иако је законом забрањено прскање воћа у време цветања препаратима опасним по пчеле, ова пракса се и даље не поштује. Један такав случај недавно је забележен у пчелињаку Горана Павловића, у насељу Пурића поток.
Горан Павловић пчеларством се бави већ више од две и по деценије. На породичном имању негује око тридесет пчелињих друштава, која су, како каже, резултат дугогодишњег труда и посвећености. Промене је приметио приликом редовног прегледа кошница, уочи припреме за селидбу на багремову пашу, када је уочио неуобичајено велики број угинулих пчела и посумњао на тровање.
Ја сам то приметио у четвртак, на пример, пар комада је било на лету. Хајде мислим биолошка је пчела, одумире, што кажу. Она је узме, изнесе из кошнице и склони. Међутим, када је дошао Ферко да ми помогне да ставимо спратове да терам за багрем, кад смо видели шта се десило са том кошницом, човек је експлодирао. Ово стварно више ничему не води.Није ово први пут. Ево испред сваке кошнице има мртвих пчела, али видели сте мало пре тамоколико их има на оној кошници. То је стварно, да Бог мили сачува – каже о овом немилом догађају Горан Павловић.
Иако штета на први поглед можда не делује велика, за мање пчеларе она може имати озбиљне последице. Свако друштво има значајну вредност, како кроз принос меда, тако и кроз уложени рад и време. Губици се не мере само бројем угинулих пчела, већ и смањеним приносом и неизвесношћу у наставку сезоне.
Једне године, на пример, једна кошница ми је донела 40 килограма меда. То могу да посведоче многи којима сам ту кошницу давао на спремање. Па колико је сад мед, колико вреде пчеле, колико вреде мој рад и труд. Безобразлук са сваке стране. Ја стварно више не знам шта да кажем. Нека раде ти људи шта хоће, али да није тих пчела, знате шта би набрали? Празну корпу, ништа више – истиче Павловић.
Употреба пестицида током цветања воћа законом је строго забрањена, управо због опасности коју представља за пчеле и друге опрашиваче. Стручњаци наглашавају да се третмани морају обављати у вечерњим сатима или у периоду када пчеле нису активне, уз обавезну употребу препарата који нису штетни по пчеле. Непоштовање ових правила директно угрожава пчелиња друштва и читав екосистем.
Кад се пчела смири, онда пумпу на леђа и прскај до миле воље. Све зависи чиме се прска, али преко ноћи биљка то ресорбује и пчела већ сутрадан може нормално да иде и на цвет и на ливаду, и свуда. А највећа мука сад је што између малина расте маслачак, па то људи прскају тоталом. Уништавају пчеле. Оне не умеју да се снађу, не знају ни куд ће ни шта ће. Чим дође пред кошницу, осећа друге мирисе и одмах је сачека на лету и дави је – објашњава Павловић.
Надлежне службе и удружења пчелара из године у годину апелују на пољопривредне произвођаче да поштују прописе и прилагоде третмане заштите биља, с обзиром да пчеле имају кључну улогу у опрашивању и очувању биодиверзитета..
Увек се апелује, сваке године ви то радите. И ко слуша? Свако гледа да добије, не мисли на друге који ће да страдају. Опет апелујем на људе да имају бар мало савести око тог прскања и око воћака, и око малина, и око шљива, јабука и свега осталог што имају – апелује пчелар Горан Павловић.
Према важећим прописима, казне за третирање биља инсектицидима у време цветања крећу се од неколико десетина хиљада динара за физичка лица, до више стотина хиљада за предузетнике и правна лица. Ипак, пчелари указују да се ове мере у пракси недовољно примењују, због чега се исти проблеми понављају из године у годину.
