By Празник Светог Василија Острошког је свечано и молитвено прослављен у Пријепољу и Епархији милешевској. Саборни храм у центру Пријепоља посвећен светитељу је прославио славу, а централним градским улицама прошла је литија, која је и ове године окупила велики број грађана и грађанки Пријепоља.
Прослављање празника посвећеног Светом Василију Острошком, чије мошти почивају у манастиру Острог, започело је дан уочи празника, а настављено је Светом архијерејском литургијом, коју су, у пријепољском Саборном храму служили Архиепископ торонтски и Митрополит канадски Митрофан и Архиепископ и Митрополит милешевски Атанасије, уз саслужење монаштва и свештенства из неколико епархија Српске православне цркве. У току литургије, Митрополит Митрофан је у чин ђакона рукоположио Мирослава Бујака из Пријепоља.
Након литургије, из порте је кренула литија централним градским улицама, коју су предводили митрополити, уз молитве Богу за напредак, здравље и мир свих житеља Пријепоља. У литургији и литији учешће су узели и представници локалне самоуправе, јавних државних и локалних установа и институција, припадници Ватрогасно-спасилачког батаљона Пријепоље, док су припадници Војске Србије у литији носили омофор Светог Василија, део епископске одежде који је Епархија милешевска добила на дар прошле године.
Литија је прошла централним градским улицама – улицом Санџачких бригада до укрштања са Валтеровом у Шарампову, затим целом Валтеровом до укрштања са улицом Санџачких бригада код Вакуфског моста и даље, поред Дома културе, до Саборног храма Светог Василија Острошког.
Након литије Митрополит канадски Митрофан је у црквеној порти освештао жито и преломио славски колач са домаћинима славе – Милинком Бујаком и Радојицом Коругићем. Митрополит Митрофан је поздравио окупљене са „Христос васкрсе“, рекавши да је упутио поздрав који у свету одзвања већ две хиљаде година и да је васкрсење Христово центар целе наше вере. Подсетивши да никада не смемо да заборавимо да је Косово српско и да ће остати српско, Митрополит Митрофан је рекао да се морамо обратити нашим светитељима који су нас чували и бранили вековима, а међу њима и светом Василију Чудотворцу.
Митрополит Атанасије се захвалио госту и рекао да се Свети Василије и данас показао убедљиво. Он спаја време и просторе и у данашњи дан је стало много тога, а све нас је сабрао и хармонизовао.
Славске дарове и трпезу љубави за све окупљене ове године припремили су домаћини Милинко Бујак и Радојица Коругић, а домаћинства за наредну годину, уз симболично преузимање четвртине славског колача, прихватили су се браћа Тошићи – Предраг и Ненад.
Према предању Свети Василије Острошки, прозван и Чудотворцем, рођен је као Стојан Јовановић, 1610. године, у селу Мркоњићи, у Поповом Пољу надомак Требиња. Школу је учио у манастиру Завала код свог стрица игумана Серафима. Након неког времена прелази у манастир Тврдош крај Требиња где се и замонашио. Као архимандрит одлази у Пећку патријаршију, одакле га пут одводи на Свету Гору и даље у Влашку и Русију. Након повратка рукоположен је за митрополита захумско-херцеговачког и скендеријског. Службовао је у сталној опасности од Турака и под притиском унијата, а, након што су Турци разорили Тврдош, прелази у манастир Острог, где наставља строги подвижнички живот и где се упокојио 1671. године. Данас се његове мошт, као велика светиња, чувају у Острогу, који је постао место ходочашћа. Вековима, верујући у њихове чудотворне моћи, Острог посећују верници свих религија који долазе на поклоњење или тражећи спас и излечење.
