Светска недеља дојења – Мајчино млеко најбоље за бебу

Светска недеља дојења – Мајчино млеко најбоље за бебу

Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета. Садржи све што је неопходно за правилан физички, психички и социјални развој детета и штити од алергија и инфекција. Ово је порука кампање Светске недеље дојења која се ове године обележава од 1. до 7. августа под слоганом „Дојење је наша заједничка одговорност“.

Дојење је много више од храњења. Сисањем дете остварује повезаност са мајком, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Програм „беби френдли“ заступљен је у породилишту и омогућава дојење на захтев већ од првих сати по рођењу, а подршка дојењу наставља се и у саветовалишту.

Састав мајчиног млека је најбољи за бебу јер су све нутритивне вредности прилагођене за тај узраст детета и добиће све потребне хранљиве материје. Неће бити малокрвно, ни гојазно, већ како одговара његовом узрасту. Биће мање склоно инфекцијама гастроинтестиналног тракта, респираторним или упалама средњег ува и мањи проценат алергија. Природна исхрана ће довести до мање каријеса и наравно и тај економски моменат, јер мајчино млеко се не купује, увек је доступно и хигијенски исправно – објашњава начелница Службе за здравствену заштиту деце и школске деце др Зорица Грбовић.
Најновије препоруке су да искључиво дојење траје до навршених 4 месеца, када се може почети са увођењем друге хране. Најчешћа питања које муче мајке је да ли имају довољно млека, колико је квалитетно и да ли беба довољно напредује?
Увек саветујемо да имају две врсте млека током подоја. Прво има више шећера и воде, док је друго калоричније и има више масти. Подоји треба увек довољно дуго да трају и не треба увек стриктно на свака два, три сата већ дати беби да доји на захтев. Иако ми верујемо и потенцирамо да увек има довољно млека и да је потребна подршка, дешава се да мајке једноставно немају довољно млека и онда увек препоручимо да прво иде подој, а после тога се понуди нека адаптирана форумула – каже др Грбовић.
Др Грбовић истиче да бебама не треба давати кравље или козије млеко пре навршених годину дана, јер могу повећати анемију или изазвати алергије које могу имати последице и у каснијем развоју детета. Једна од дилема мајки је и до када је довољно дојити бебу?
Моје мишљење је да у другој години треба постепено укидати подоје, јер мама почиње да ради, детету је потребно више енергије и нутријената. Имала сам искуства да бебе које су дуже дојиле, превише се и непотребно везују за мајку, јер већ треба да крену у вртић, самим тим слабији је прираст у телесној тежини, јер се дете задовољи дојењем и неће да прихвата мешовиту исхрану, па онда ноћна буђења и стално тражење да мајка буде поред детета – наводи др Зорица Грбовић.
Пандемија корона вируса је такође донела нове дилеме и забуне када је дојење у питању, па др Грбовић додаје да и током COVID инфекције, у зависности од терапије мајке, треба наставити дојење, као и да се и током дојења мајке могу вакцинисати. 
Подели на мрежама

Повезани чланци