By Почеци сеоског туризма у општини Пријепоље датирају са почетка деведесетих година прошлог века, када су прве групе планинара дошле у Сопотницу. Баш у овом селу почео је развој етно туризма. Један од зачетника ове делатности је Славиша Јањушевић, који је као учитељ у сеоској школи имао прилику да упозна бројне планинаре и посетиоце једног од најлепших села Пријепоља.
Породица Јањушевић се скоро три деценије бави сеоским туризмом. Када су далеке 1995. године примили прве туристе имали су једну собу, а сада имају 4, две категорисане, две у процесу категоризације са укупно 10 кревета. Изградили су додатни објекат, са купатилом и кухињом за госте, који могу да бирају да ли ће сами да спремају храну коју набаве код домаћина или ће да користе комплетну услугу, која подразумева готове оброке.
Бавимо се пољопривредом. Гајимо краве, овце, кокошке, свиње, ћурке…Што се тиче хране, углавном ми правимо све. Сејемо и кукуруз, све врсте поврћа…Све што произведемо, ми продамо кроз прављење хране тако да су и гости задовољни, а и нама значи јер не носимо нигде производе – каже Славиша Јањушевић.
Највише гостију имају од маја до септембра, али и током зимског распуста и уочи Нове године и Божића када долазе породице са децом да уживају у зимским чарима.
Најчешћи гости су из Београда, Новог Сада, Суботице који крену на море и сврате овде на дан два да одморе, обиђу водопаде и онда наставе путовање. А опет имамо и породица које долазе да бораве пет-шест дана, да уживају и обилазе Сопотницу и околину: Јадовник, манастир Милешеву, Куманицу…
Када је прошле године проглашено ванредно стање, Јањушевићи нису примали госте, а позива је било као никад пре. Велики број људи је спас од карантина и ограничења кретања потражио у селу и природи.
Почели су крајем маја да долазе па сваки дан смо имали госте. Долазили су овде, избегавали су град, а нису могли нигде да оду ван земље тако да смо успели да им удовољимо, да им буде лепо, да прошетају, уживају јер није било гужве тако да је на неки начин пандемија допринела повећању броја гостију.
Проблем који мучи све мештане, али и посетиоце, захтева реакцију надлежних општинских органа.
Пут је у очајном стању. Пут који је асфалтиран је поприлично стрм и узак, док пут који иде преко Ивања није завршен. Ту су одавно затајили и општинска власт и власт месне заједнице јер тај пут који је шири и погоднији за саобраћај је у поприличном лошем стању, нарочито деоница од око 4 километра, тако да људи који дођу, хватају се за главу и питање је да ли ће опет доћи. Мислим да је ово важно за нас који живимо овде, за нашу децу ако желимо да неко остане да живи овде и за општину целу јер Сопотница је препознатљива дестинација јер овакве лепоте нема баш много.
Како каже, од новца који зараде од туриста имају довољно да улажу у побољшање своје понуде, смештајних капацитета и амбијента, али је за побољшање целокупне туристичке понуде неопходна инфраструктурна подршка локалне самоуправе.
