By У Бабинама је одржана централна прослава јубилеја – 150 година од подизања Бабинске буне. Овај устанак је обухватио широки простор од Таре до Лима и био увод у ратове које су кнежевине Србија и Црна Гора водиле против Отоманске империје и који су окончани Берлинским конгресом 1878. године. Буна је посејала семе слободе, која је у овим крајевима коначно дошла 1912. године, али и данашњих побратимстава потомака устаника из три државе.
Из године у годину растао је број побратима, које је повезивала Бабинска буна, у којој су животе на олтар слободе полагали њихови преци. На дан славе бабинског храма Свете преподобномученице Параскеве – Трнове Петке, окупили су се и ове године побратими из четири села – Бабина, Бобова код Пљеваља у Црној Гори, Челебића код Чајнича у Републици Српској и Кратова код Прибоја, да заједнички прославе 150 година од подизања Бабинске буне и одају почаст својим јуначким прецима.
“Данас смо ту да, прије свега, евоцирамо успомене, а још више да се надахнемо њиним душама, које лебде данас изнад наших глава. Да би се сачувало побратимство, да би се сачувала ов тврда брда – ђедовина наша тврда. Да би се сачувало оно што није смело ни у сну помислити да се губи, а богами је почело једно време да се губи – вјера, обичаји, традиција, култура”, збори Вукојица Сандић из Бобова у Црној Гори.
“Да није било Бабинске буне и Бобовске буне, не би било побратимства, то је једна истина. То се урадило 2015. године када су Бабинци отишли у Бобово, односно они дошли узвратно 2016. године”, сведочи Милован Гвозденовић, председник Завичајног удуржења Бабине.
Народни сабор у Бабинама, који је почео управо као окупљање побратимских села, ове године је одржан девети пут. Започео је Светом архијерејском литургијом, коју су служили Архиепископ и Митрополит милешевски Атанасије и Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, са свештенством. Након литургије и трократног опхода око цркве, одржано је опело за бабинске устанике, а потом су освештани славски дарови и изрезан је славски колач. Домаћин овогодишње славе били су Завичајно удружење Бабине, Месна заједница и Црквени одбор, а домаћинства за наредну годину прихватило се братство Грбовића.
У културно-уметничком програму, који је осмислио и водио новинар и аутор емисије „Квадратура круга“ Бранко Станковић, наступиле су мушка певачка група „Јабука“, женска изворна група из Прибоја, бабински гуслари Данило Пузовић и Милован Грујичић, а на самом крају оркестар народног фрулаша и кланетисте Луке Видаковића. Све је било прожето драмским наступима глумца Ивана Вучковића, који је преносио делове прогласа о подизању буне. Окупљенима се обратио и председник Општине Пријепоље Драго Попадић који је рекао да је у Бабинској буни народ устао против тираније.
“Ми данас живимо у држави Србији, слободној, признатој, мирољубивој, и то је, између осталог, заслуга оних који су се жртвовали у претходним вековима и овде у Бабинама и широм српских земаља – дали животе за нешто што нису стигли да доживе, али су знали да мора да дође. Поред свих савремених обавеза, наша је дужност, као локалне самоуправе и као заједнице, да не заборавимо, да ове истине преносима младима, да не дозволимо да наша историја буде обрисана или прећутана, јер само народ који поштује своју прошлост, може достојно градити своју будућност”, рекао је Попадић.
Архиепископ и Митрополит Атанасије је казао да све ово што чинимо усмерено је ка позиву који слушамо од Господа Исуса Христа, упућеног апостолима и његовим ученицима.
“Тако да се свијетле ваша дјела пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашега, који је на небесима. Дакле, све ово што су учинили наши преци и што ми, сјећајући се њих, у захвалности чинимо, позивајући да гледамо у њих, усмерено је да прославимо Оца нашег на небесима, да се угледамо на најбољег. Па нека се свијетли, амин”, рекао је Митроплоит Атанасије.
Овом приликом откривене су и спомен-плоче на које је уклесан проглас о подизању буне, као и 14 имена погинулих Бабинаца, који настрадаше током устанка. Венце су на њих положили представници локалне самоуправе, завичајних удружења и потомци проте Јевта Поповића, Ђеросима Лојанице, као и бројне друге породице, чији су преци учествовали у буни, а касније већина њих и у Јаворском рату (Први српско-турски рат).
“Нас неколицина ту из Бабина, који волимо свој родни крај, историју и завичај, решили смо да ове године то мало другачије обележимо и да поставимо спомен плоче овде на којима пише Проглас са Прибојске Бање, односно договор о подизању Бабинске буне, која је била продужетак Невесињске пушке”, казао је Милован Гвозденовић, председник Завичајног удружења Бабине.
Бабинци су средства за спомен-плоче и барељеф, који ће накнадно бити постављен на овом месту, сакупили сами. Свим приложницима, а било их је много, захвалио се Бајо Томашевић, председник Месне заједнице и члан Црквеног одбора.
“Да поможе Бог и Света Петка и у кући и пред кућом, српском роду све нека је од напретка. Да се у дугом вијеку, а у маленом гријеху, сретамо и гледамо, у љубави братској, а срећи људској и домаћинској. Па и да попијемо по једну. Живјели, макар ради обичаја”, поручује у здравици Вукојица Сандић, честитајући побратимима овогодишње сабрање.
Овај Бабински народни сабор био посвећен обележавању јубилеја, а наредних година организатори се враћају ономе чему је изворно и био намењен – неговању традиције, народне песме и игре, обичаја овог краја, за који побратими кажу да је једно и да га никакве границе не могу изделити. У наредним саборима вратиће се и спортска надметања, а ни ове године није изостало народно весеље, које је потрајало до касних вечерњих сати.
Погледајте више у видео прилогу:
