By Национални дан без дуванског дима Србија обележава последњег дана јануара, у циљу скретања пажње на озбиљне последице конзумације цигарета. Ове године се обележава под слоганом „Свакога дана без дувана“, а наша земља га дочекује са упозоравајућим подацима да је свако треће дете до своје 15. године бар једном у животу пробало цигарете.
У Републици Србији сваке године од последица употребе дувана превремено умире више од 19.000 особа, подаци су БАТУТ-а.
Цигарете у себи садрже више од 4.000 углавном штетних састојака, попут никотина, катрана, угљен моноксида, различитих иританаса, угљен моноксида и тешких метала. Никотин изазива зависност, али има и друге шететне ефекте.
Утиче на кардиоваскуларни систем, повећава крвни притисак, доводи до вазоконстрикције крвних судова, повећања пулса, на зидовима крвних судова повећава пропустљивост за масти, односно холестерол, што доприноси развоју атеросклерозе, што води развоју кардиоваскуларних и цереброваскуларних болести. Катран је заслужан за канцерогено деловање дуванског дима. Иританси доводе до хиперсекреције слузи у дисајним путевима, што доводи до оштећења зидова дисајних путева и развоја хроничне опструктивне болести плућа, која је широко распрострањена у нашој популацији – каже мр др Јасминка Хамзић, специјалисткиња пнеумофтизиологије.
Дувански дим је водећи узрок настанка кардиоваскуларних болести, хроничне опструктивне болести плућа и карцинома плућа, али и карцинома гркљана, ждрела, једњака, желуца, панкреаса, бубрега, мокраћних путева, репродуктивних органа… Утиче и на развој других болести.
То су желудачне болести попут хиперсекреције желудачне киселине што може довести до улкуса (чира). У репродуктивном периоду, утицај дуванског дима је велики како на мајку, тако и на плод. Може довести до превременог порођаја, некада до спонтаног побачаја, деца се рађају са мањом порођајном тежином, често неотпорнија на инфекције и склонија неким болестима плућа касније. Значајне ефекте има и на убрзано старење и појаву бора – каже др Хамзић.
Статистике показују да једна трећина одраслог становништва пуши, а посебно забрињава повећање процента пушача међу младима. Истраживања показују да су пасивни пушачи у готово једнаком ризику од обољевања.
Пушење код већ оболелих доводи до напредовања њихове болести. Такође код оних који нису оболели од хроничне опструктивне болести плућа или астме доприноси погоршању симптома, већој склоности ка респираторним инфекцијама, тако да бих замолила све пушаче да преиспитају своју одлуку и да престану са пушењем. Није се показало да индивидуални програми попут овог савета имају неки ефекат, међутим мере на државном нивоу имају. На пример, повећање цене цигарета, повећање такси, забране пушења на јавном месту и сл. – каже докторка Хамзић.
Докторка упозорава и на штетност других дуванских производа, попут различитих врста електронских цигарета и наргиле, који су посебно заступљени међу млађом популацијом. Осврнула се и на чињеницу да је Србија једна од ретких земаља Европе која још увек није донела закон који забрањује пушење у затвореним угоститељским објектима.
