By У селу Кошевине, засеоку Бабићи, мештани су решили да преузму ствар у своје руке и сами асфалтирају део пута у дужини од 130 метара који води до сеоског гробља. Уместо да чекају помоћ општине, одлучили су да заједничким снагама реше проблем који их је годинама мучио. Уложили су око 9.000 хиљада евра и показали да заједништво и солидарност и даље живе у нашим селима.
Део пута у Кошевинама, који води кроз засеок Бабићи, годинама је био у веома лошем стању. Посебно је тешко било зими и по киши, када су мештани до својих кућа, али и до сеоског гробља, могли само теренским возилима. Вишегодишња жеља, али и животна потреба овдашњих мештана, да две веома критичне локације на овом путу доведу у пристојно стање, ових дана се коначно и остварила.
Ове две локације су посебно биле проблематичне када је лошије време, када падне киша па нам се дешавало да је, у случају сахране, веома тешко доћи са покојником и учесницима сахране доћи до гробља. То је био неки иницијални разлог зашто смо још прошле године у октобру покренули акцију прикупљања пара. Ми смо на један брз начин то одрадили прошле године и онда смо ушли у ову годину рачунајући да са локалном самоуправом можемо остварити ону сарадњу суфинансирања по моделу да на динар грађана општина уложи два. Међутим, то је у овом случају, ове године изостало – објашњава један од иницијатора ове акције Љубиша Бабић.
Када им је постало јасно да од тог суфинансирања нема ништа, покренули су додатну акцију прикупљања средстава па је дугогодишњи проблем коначно решен.
Ангажовали смо Браћу Рековиће који су овде од прошлог петка. Два три дана су вршене припреме и ево данас, Богу хвала, радимо асфалтирање – каже Бабић.
Одазив мештана и у првом и у другом кругу је био одличан. У акцију су се укључиле готово све породице из овог засеока, али и шире. Удружили су средства и за кратко време прикупили око 9.000 евра, довољно да асфалтирају две најкритичније деонице пута укупне дужине око 130 метара.
Има негде близу 40 имена нас који смо били у обавези да дамо тачно дефинисани износ. Међутим, поред тога имали смо негде близу 20 наших пријатеља, познаника, од Словеније, преко Војводине, Београда па све до оних овде у локалу који су својим новчаним прилозима помогли нашу акцију. И ово је прилика да се посебно тим људима захвалим и кажем једно велико „хвала“ у име свих нас – истиче Љубиша Бабић.
За Љубишу Бабића, који већ 26 година живи у Панчеву, ова акција је доказ да слога и заједништво још увек живе у нашим селима.
Имам 63 године и ово је било први пут да сам био, са још неколико својих рођака, покретач акције и одушевљен сам одзивом наших Кошеваца из фамилија Бабић, Пушкић, Безаревић и Средојевић, значи те четири фамилије које смо, неким животним путем, везани за то гробље и за целу ту причу. Опет се показало да само слога и заједништво може све да уради – поносан је Бабић.
С обзиром да је овога пута помоћ општине изостала, мештани овог села се надају да ће их подржати приликом наредних акција које планирају да реализују.
Ми рачунамо на помоћ општине у наредној години, јер планирамо да на овој траси према Пријепољу, са делом макадама који је у веома лошем стању, радимо реконструкцију. Да ли ће то бити насипање квалитетног материјала са ваљањем или ће бити асфалтирање, није ни важно, али ми су сваком случају рачунамо на помоћ општине – оптимистичан је Бабић.
Иако у овом засеоку, који се налази на свега 5 километара од Пријепоља, нема сталних житеља, ових 130 метара асфалта за људе пореклом одавде представља много више од пута. То је знак да се заједно може урадити нешто добро и без чекања на друге. Верују да управо овакве акције могу подстаћи људе да се врате у село, да обнове своја домаћинства и да се живот у овим крајевима поново покрене.
