Учестали напади на новинаре током протеста и блокада широм Србије

Учестали напади на новинаре током протеста и блокада широм Србије

Последњих дана готово свакодневно сведочимо новим насртајима и ометањима у раду новинара и новинарки. За таргетирање независних медија одговорност сноси врх власти, а употреба силе на протестима све чешће се спроводи и према новинарима — како од насилника, тако и од стране полиције. Такви напади забележени су у Београду, Новом Саду, Нишу, Косјерићу и бројним другим градовима.

Тренд напада на новинаре и новинарке на јавним скуповима, нажалост, постао је устаљена пракса. Пракса су постале и сталне претње и пребијања оних који раде у јавном интересу — као и изостанак реакције оних који би требало да их заштите.

Полиција не одговара чак ни тужилаштвима. Од 62 случаја која су формирала тужилаштва у Србији, у само 34 случаја полиција је извршила истражне радње и доставила извештај тужиоцима да они могу даље да поступају. У осталим случајевима, то јест у више од половине, то се није догодило. То се никада раније није дешавало од 2016. године, од када пратимо ту статистику. Дакле, можемо говорити и о одређеној врсти опструкције полиције када је реч о нападима на новинаре, наводи Веран Матић, члан Сталне радне групе за безбедност новинара.

Говор мржње који често чујемо у јавном простору, а који долази са врха власти, где се редакције независних медија називају погрдним именима, а њихов рад изједначава са тероризмом, није само погрешан, већ је и веома опасан, упозорава Матић.

Ово је стварање атмосфере да се заиста догоде упади истражних органа, бар дела истражних органа који су лојални (власти) у те телевизије (Нову и Н1) , како би се оствариле ове жеље које добијамо честим наступима највиших носилаца власти у Србији, каже саговорник.

Један од начина на који се носиоци власти обрачунавају са „непослушним“ новинарима и новинаркама јесу и откази, којима су чешће изложене жене, јер и у медијима их има више. У ситуацији у којој се све више медија гаси, остајући без подршке и финансијских средстава, медијски радници немају где да се запосле.

Наша колегиница из „Новости“ добила је отказ само зато што је на друштвеним мрежама поставила фотографију на којој се види да је била на једном од протеста. Колегиница из „Елла“ магазина такође је остала без посла — то су били први два случаја. Недавно су још две колегинице из „Политике“, као и неколико других, углавном новинарки, уврштени на листе за отпуштање ( „Еuronews“), истиче Матић.

Саговорник сматра да је важно помоћи онима који су, радећи у јавном интересу, платили цену губитком извора прихода, тако што ће им бити пружена правна помоћ и могућност да пронађу нове прилике кроз подршку синдиката и удружења која штите њихове интересе.

Подели на мрежама

Related Articles