Од свих општина Златиборског округа, Пријепоље је у последње три деценије бројчано изгубило највише становника. Од 1991. године, када је пописано око 46.500 становника, па до данашњих 32.200, нестало је 14.300 људи, што је скоро трећина становништва. Највећи процентуални пад броја становника од свих општина Златиборског округа има Нова Варош, која је за 30 година изгубила чак 38,1% становништва, а одмах иза ње је Прибој са 34,6%.
Пријепоље није одувек било синоним за исељавање. Након Другог светског рата, бележило је снажан демографски раст. Од око 31.300 становника 1948. године, број житеља је до 1981. достигао више од 46.900. Сеоска подручја су била окосница опстанка: пољопривреда и сточарство су обезбеђивали храну и доходак, а породице су биле бројне, са по четворо или петоро деце. Промене су постале наглашене после 1991. године, када је број становника пао на око 46.500. Тада је започео демографски колапс који траје и данас. Исељавање младих ка градовима и у иностранство погодило је највише рурална подручја. Некада живописна села практично остају потпуно пуста. Илустративан пример су Доњи Страњани који сада имају само 24 становника, чак за 91,3% мање него 1991. године. Распадом социјалистичког привредног система, који је осигуравао запослење у индустрији, створио се вишак радника који нису имали посао у малим срединама, што је након деведестих био главни покретач исељавања.
Масовна отпуштања у фабрикама, затварања и неуспешне приватизације, оставила су читаве генерације без перспективе. Нису створене нове привредне прилике које би задржале младе, па је одлазак у градове или иностранство постао једина опција.
Градско становништво Пријепоља пало је са 15.600 на око 11.900 што представља пад од око 3.700 људи или 24%.
Тешку демографску кризу у у Златиборском округу доживеле су и општине Нова Варош, Прибој и Косјерић, са падовима већим од 30%. Прибој је 1991. године имао близу 36.000 становника, а до последњег пописа изгубио је око 12.400. Нова Варош је општина са највећим процентом изгубљеног становништва у Златиборском округу. За 30 година изгубила је 8.305 људи и према последњем Попису у њој живи 13.500 људи. Косјерић је трећа општина на листи демографског пада, са 34,3% изгубљеног становништва.
Алармантне цифре су и у Сјеници, која је изгубила 28,5% становништва, Пожега 22,6%, Бајина Башта и Ариље бележе падове од 20,9%, односно 16,1%. Једино Чајетина, вероватно захваљујући туристичком потенцијалу Златибора, има знатно мањи пад од 8,8%.

