Уз поезију и музику Дом културе Пријепоље обележио 45 година постојања

Уз поезију и музику Дом културе Пријепоље обележио 45 година постојања

Уз поезију песника Марка Милошевића и музику кантаутора Бориса Режака Дом културе Пријепоље обележио је 45 година постојања. Наши познати уметници представили су нам своју уметност, поезију и музику упаковану у незаборавно поетско и музичко вече.

На дан када је Дом културе, тада Дом револуције пре, 45 година почео са радом у Великој галерији уприличено је музичко – поетско вече под називом „Поезија и песма живота“. Жеља запослених у Дому културе је била да спојем две уметности, поезије и музике, које ова установа негује у својим програмима, заједно са својим суграђанима и суграђанкама и бројним гостима обележи овај значајан јубилеј, а то је била и прилика и да се подвуче црта.

Ми се трудимо да у овом тренутку сачувамо и културу и традицију, али и да у Пријепоље доведемо савремену културу и уметност, да будемо они који пропагирају и то. Можда смо добили велики задатак у садашњем времену спрам наших претходника, јер данас имамо зграду која је стара 45 година, без неких значајнијих улагања. Ја то данас стављам у први план и апелујем и на општинске власти и фондове да нам буду инвеститори у наредном периоду како би решили неке круцијалне проблеме који ову зграду муче – каже  директорка Дома културе Пријепоље Адмира Хамидовић.

За добру атмосферу ове вечери била су задужена два уметника који су забављали  публику на један по мало заборављен, романтичан начин. Песник  Марко Милошевић, иза кога су четири збирке песама, већ трећи пут наступа у Пријепољу и сваки пут је остао одушевљен пријемом пријепољске публике.

Веома је битно како се нешто представи. Имамо среће да је поезија кратка форма, јер кад је кратка форма онда то људи лакше прихватају у данашње време када је све брзо и инстант. Али поезија, барем ова моја, је нешто што је животно. Иако има дубоких филозофских мисли, нема неких дубоких дилема да ли то значи ово или оно. То што се каже, то је тако. Свако ко је иоле живео живот душом, може себе да нађе бар у некој од песама. Људи препознају праве вредности. Препознају да им дајемо душу. Ми им узимамо душу колико нам треба да би преживели. Играмо се, а све док се играмо, све је то чисто и из срца сматра песник Марко Милошевић

Борис Режак је кантаутор са изузетним вокалним способностима. Иако често пева на концертима и клубовима, за њега су Домови културе и позоришта места где највише воли да наступа.

Ово су битне институције за све нас, без обзира што нас силују стварима које нису ни за нас одрасле, а камоли за омладину. Али, ово је један трачак наде, светлости у нашим животима. И то заиста тако мислим. Као уметнику, мени је превасходно битно шта ћу да снимим, како ћу се понашати у јавности, какву ћу поруку послати како младима, тако и мојој генерацијиистиче вокални солиста Борис Режак.

Поезија живота Марка Милошевића, кроз живописно казивање својих песама и музичке чаролије  Бориса Режака, интерпретиране са доста емоције, пуна два сата држали су пажњу многобројне пријепољске публике која је често громогласним аплаузима награђивала овај добро укомпоновани дует.

Подели на мрежама

Повезани чланци