By Док се о људским правима често говори на националном нивоу, стварне промене најчешће почињу у локалним заједницама. Удружење „Ужички центар за људска права и демократију“ већ 25 година мења друштво и настоји да заговарањем у различитим друштвеним областима и променом јавних политика изгради равноправнију и праведнију локалну заједницу.
Посебан фокус овог Удружења јесте рад на изградњи равноправног друштва са једнаким правима, могућностима и праведнијом расподелом доступних ресурса у локалним срединама.
Наша организација, моје колеге и ја причамо о родној равноправности из неког ширег угла који подразумева једнакост и мушкараца и жена и стараца и старица, и девојчица и дечака… Обухвата и особе са инвалидитетом и незапослене и запослене који трпе одређену тортуру на радном месту. Ако смо ми родно сензитивна заједница зашто немамо аутобусе који ће омогућити превоз из места А у место Б у које ће ући мајка са колицима. И некако чини ми се, кад пођемо од такве поставке, онда почињемо да придобијамо људе који се залажу са нама – истиче Гордана Савић из Ужичког центра за људска права и демократију.
Кроз конкретне иницијативе, едукације и сарадњу са доносиоцима одлука, већ годинама раде на примени родно одговорног буџетирања у локалним самоуправама широм Србије. Како истичу, ово је процес који је веома важан, али недовољно схваћен и прихваћен у локалним самоуправама.
Могу слободно да кажем да смо ми ту као у пачијој школи. „Учили смо се учили од среде до петка, ал’ се нисмо одмакли даље од почетка“. Не могу да кажем, има локалних самоуправа које су нешто учиниле по том питању, али и оних које апсолутно не разумеју суштину родно одговорног буџетирања. Пошто је ово буџетирање баш везано за програмске буџете, а они нису потпуно заживели у локалним самоуправама и то показује наше истраживање које смо радили у 70 градова и општина. Не могу да кажем и да сам незадовољна, јако много службеника у локалним самоуправама познаје принципе родне једнакости, али они не доносе одлуке. Доносиоци одлука су ти који креирају динамику примене родно одговрних политика – објашњава Савић.
Кроз анализу локалних буџета и предлагање мера, отворили су питања о неравномерној расподели аграрних субвенција. Посебно су указивали на то да жене на селу, иако често носе велики део посла, ретко долазе до средстава.
Локалне самоуправе имају програме који су намењени активностима на селу које претежно обављају жене, али нигде нема јасно издвојено да је то за жене. Ми смо покренули ту иницијативу да се из тог укупног буџета издвоји посебна линија, значи не тражимо више средстава, него да та средства буду прераспоређена на тај начин да се отвори један посебан програм који је само за жене. Ми бисмо понудили локалној самоуправи да направимо анкету са женама да видимо за шта им је највише потребно средстава – додаје Гордана Савић.
У друштву које се суочава са бројним изазовима, није лако покретати иницијативе које подстичу равноправност, одговорне институције и грађански активизам. Својим деловањем у локалној заједници, Ужички центар наставља на том путу.
