By 
Руководиоци Атлетског клуба „Полет“ из Пријепоља, у суботу су приметили да је тартан стазa на градском стадиону оштећена. Начин и степен оштећења несумњиво указују да је изазвано људском руком и оштрим предметом, склапелом или ножем.
Специјална, тартан подлога, направљена је од посебних полимерних материјала и намењена је професионалним тркачима. На атлетску стазу постављена је пред одржавање јубиларних, педесетих МОСИ у Пријепољау 2013. године. Тада је била реткост у Србији и имали су је само већи спортски центри. Оштећење које је причињено прети да је неповратно уништи.
Председник и тренер АК „Полет“ Саво Пушица каже да је штета сигурно велика. Колика? Знаће се након што процену изврши чешка фирма, која седиште има у Београду, која је и постављала ову, као и већину тартан подлога у Србији и окружењу. Пушица каже да је уређење стазе пред МОСИ 2013. године коштало око 30 милиона динара. Већ наредне године на истој подлози одржана су и такмичења
Секретар и тренер АК „Полет“ Спасоје Петрић каже да у својој дугогодишњој 
атлетичарској и тренерској каријери није видео да је стаза оштећена на овакав начин.
„Ово је прави вандализам. Ово је удар на све спортисте Пријепоља, највише на Атлетски клуб „Полет“ и пријепољске атлетичаре“ каже Петрић.
Случај је одмах пријављен полицији која је извршила увиђај. Нажалост, пројекат који је предвиђао уградњу видео надзора и постављање рефлектора на градском стадиону, због недостатка средстава, никад није реализован. О стадиону се стара ФК „Полимље“, док се атлетичари брину о стази и начину њеног коришћења. Колатерална штета овог вандалског чина могу бити бројни рекреативци, који су до сада слободно користили стазу, ван термина предвиђених за атлетичаре и друге спортисте. У „Полету“ сада озбиљно размишљају да постану веома рестриктивни и забране коришћење и приступ тартану. Петрић нам је рекао да су и до сада муку мучили чистећи за неодговорним појединцима који бацају жваке на атлетску стазу а ово уништавање тартана ће превршити меру. Колико год да буде коштала санација стазе, у малом буџету атлетског клуба нема средстава, па се уздају у помоћ локалне самоуправе и Спортског савеза. Надлежни би требало да размисле и о постављању видео надзора на стадиону, који би сигурно предупредио овакве догађаје, или бар допринео откривању починилаца.
