By Хероина балканских и Првог светског рата, жена са највише одликовања у историји ратовања, била је скрајнута на маргине историје и заборављена од сопствене државе. Да лик и дело Милунке Савић не избледе из колективног сећања, побринула се глумица Весна Станковић. Ову знамениту жену, уместо у уџбенику из историје, открила је на сцени пре више од двадесет година и посветила јој монодраму, али не с циљем да она поново оживи, већ да се оно што је учинила памти. Причу о Милунки Савић отворили смо у новој епизоди подкаста „Наш глас, глас разума“.
Монодрама „Милунка Савић – од прве пушке до прве метле“, у извођењу глумице Југословенског драмског позоришта Весне Станковић, представља жену која је срушила родне стереотипе. Одсекла је косу, обукла панталоне и, са пушком на рамену, кренула у рат како би спасила породично име, не слутећи да ће тим чином своје име заувек уписати у токове историје.
Ја сам се латила тог захтевног посла да ту причу о тој жени поставим на сцену, да то не буде један позоришни чин, него да то буде једна исповест. Помислила сам да се сада појави Милунка Савић главом и метлом, на који начин би она причала своју причу, без икакве патетике, самосажаљења и тешке драме. Она је била ведра, весела, отресита, храбра жена, пуна духа до последњег дана живота. Ето тако сам ја поставила Милунку на сцену – препричава глумица Весна Станковић.
Постављање ове монодраме за глумицу није само начин да се исправи неправда и да се лик и дело Милунке Савић отргну од заборава, већ и израз дуга према прецима.
Ја сам одрасла у породици где се неговала та култура сећања, јер је један мој чукундеда сахрањен у Браунару, јер је био у логору смрти за време Првог светског рата. Његов син је био подофицир и он је био у свим ратовима и биткама који су били почетком 20. века. Тако да је он преносио све те приче свом сину, унуку, праунуку, а те приче су стизале и до мене – каже Весна Станковић.
Истражујући њен живот кроз приче Милункиних унука и праунука, историјске записе и лична сећања оних који су је познавали, глумица је упознала једну другачију Милунку – живу, од крви и меса, која је у себи носила много љубави, а највише је волела своју отаџбину. И није била једина, али је била жена која је трасирала пут другим женама.
Није она једина, знате ли колико је још жена било у рату, рањених, које су добијале ратна одликовања. Милунка је била део покрета љубави према својој земљи – наводи Станковић.
Историја је памти као жену са највише одликовања у историји ратовања, а сви они који су имали прилику да погледају представу као жену која је била ходајућа љубав.
Ауторка: Јелена Јоцић
11. епизоду подкаста „Наш глас, глас разума“ погледајте у видеу:
Подкаст „Наш глас, глас разума“, Форум жена Пријепоља емитује у оквиру пројекта ,,И ја се питам” уз подршку Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).
