By Саида и Ахмет Тмушић живе у кући у којој су их одгајиле две тетке. Без оца су остали као врло мали, а мајка их је напустила пре него што су успели и да је упамте. Кућа у коју се годинама скоро ништа није улагало постала је терет, нарочито за Ахмета који од рођења болује од церебралне парализе. Његова болест годинама постаје све тежа, па препреке које је некада са лакоћом савладавао сада постају непремостиве. Каже нам да верује да Бог некоме даje онолико терета колико може да поднесе. Али, терет за Ахмета и Саиду постао је претежак.
„Немамо више енергије за све те битке које су морале да се бију, као што смо имали док смо били млађи и кад смо могли све то да изнесемо“, каже нам Ахмет.
Саида је била принуђена да одрасте пре времена, јер је пре смрти тетки морала, осим о Ахмету, да брине и о њима. Напустила је Правни факултет, како би се вратила да брине о породици. Посао никада није могла да нађе због великих обавеза које је имала у кући.
„Мајка не брине о нама, одрекла нас се. Сад смо само Ахмет и ја и морамо пре свега због њега, да нађемо начин да олакшамо себи живот“, говори нам Саида која, иако више пута спутавана, није одустајала од жеље да братов и њен живот учини квалитетнијим.
Ствари у кући које, како кажу, имају више година од њих, временом су постале неупотребљиве. Просторија, која се само условно може назвати купатилом, без бојлера и каде, је у приземљу и одржавање личне хигијене подразумева велики напор: лонце са загрејаном водом са спрата пренети до приземља.
Добрих људи који су им излазили у сусрет је мало, и многи су пали на испиту солидарности. Саида не разуме да ни држава није реаговала и да је пустила да двоје деце без родитеља одрастају у таквим условима. Чак су их и некадашњи кућни пријатељи заборавили.
„Ахмет је покушавао да нађе посао, али му људи залупе врата и не желе да сарађују“, каже Саида, што је Ахмета натерало да престане да се обраћа за помоћ.
До сада је свој мир Ахмет проналазио у парку играјући кошарку, али има и друге жеље.
„Волео бих да имам породицу. Желим још више да је имам кад знам шта је било са мојом“.
До сада су Саида и Ахмет делимично прихватали живот такав каква јесте, али више не могу. Апелују на све који су у могућности да им помогну.
Сви који желе могу то да ураде лично, или уплатом средстава на рачун у Рајфајзен банци 265-0000004647960-71.
