Задивљујућа храброст жена у Пријепољској бици

Задивљујућа храброст жена у Пријепољској бици

Задивљујућу храброст и пожртвовање током Пријепољске битке и приликом спашавања рањеника показале су партизанке из Друге пролетерске, Прве шумадијске и Четврте крајишке бригаде, као и бројне активисткиње АФЖ-а из Милешевског краја. Међу 458 имена погинулих наведених у књизи „Драма и знамења Пријепољске битке“, налази се 35 жена.

У једном дану, на малом географском простору, изгинуло је највише бораца у ослободилачком рату народа Југославије. Примере херојског подвига партизанки забележио је живи сведок, борац Друге пролетерске бригаде, аутор књиге „Пријепољска битка“, Срећко Милошевић:

„Рањеници леже на све стране. Једноме бацач однео ногу. Десно и лево су они изломљених руку. Санитетска референткиња батаљона Зора Драгићевић више нема завоја и санитетског материјала. У очајању цепа своју кошуљу и доњи веш и превија другове. Један метак погаћа и њу-пун погодак усред груди. Њена сестра Олга привлачи се полако да је превије. Налази код себе нешто завоја. Рањеницу комесар теши: „Не бој се, здраве су ти ноге, можеш да идеш, помоћи ћемо ти…“. У том тренутку Зору погађа нови метак у стопало“.

Све се догађало приликом узастопних немачких јуриша да освоје партизанске бункере на Соколици, изнад Пријепоља. Сличне сцене су се одиграле и на лимском мостобрану код градске болнице, где су сестре Дивљан из Прве шумадијске бригаде својим јунаштвом задивиле и фрапирале вишеструко јачег непријатеља. То сведоче и аутентична архивска ратна документа из немачких ратних извора. Шокиран оним што је лично видео и чуо, командант немачке брдске дивизије Рудолф Штетнер, послао је на дан Пријепољке битке у 11:45 часова шифровани извештај команди свог Петог корпуса СС, у коме дословно каже:

Комунисти нити траже, нити имају милости. Наоуружане жене се такмиче са борцима – мушкарцима и у погледу жилавости ништа не изостају иза њих. Последњи преживели борци бацају се у реку са високих и стрмих обала, бирајући радије смрт него заробљавање. Овде не постоји фронт, овде је фронт на све стране.

Извлачећи се из битке многи пролетери су или препливали или групно прегазили Лим. Доста бораца је потопљено при преласку набујале реке, а многи су искорачили на другу обалу без одеће и обуће.

Забележено је да је млада Радмила Рада Мирић клицала са прозора полуразрушене болнице „пуцај Швабо још нас има живих“!

Погинуле жене у Пријепољској бици из књиге „Драма и знамења Пријепољске битке“, Бранка К. Зејака и Јована Радовановића

За један број погинулих и несталих боркиња у Пријепољској бици нису утврђена имена и презимена и партизански надимци, као и други подаци.

Већина погинулих жена имала је тек 16 година.

ПРВА ШУМАДИЈСКА БРИГАДА

… Десанка Ара – боркиња

… Јованка – боркиња

… Ксена – боркиња

… Љубица – боркиња

… Марија – боркиња

Марјановић Живадинка – боркиња, рођена 1925. године у Шепшину,  Младеновац, домаћица

Мирић – Дудић Радмила – руководитељка СКОЈ-а 1. батаљона, рођена 1927. године у Загребу, ученица Гиманзије, чланица КПЈ

Рабљеновић-Драгић Милка – боркиња, рођена на Кордуну

Радојичић Десанка – болничарка, рођена 1925. године у Даросави, Аранђеловац, домаћица, чланица СКОЈ-а

Ристић – Јовановић Милена Попадија – санитетска референткиња батаљона, рођена 1920. године у Косовској Митровици

Ступар Босиљка – референткиња санитета, рођена 1920. године у Гламочанима, Бања Лука, студенткиња економије, чланица КПЈ

Шурлан Роса – боркиња, рођена 1927. године у Јунковцу, Лазаревац

ДРУГА ПРОЛЕТЕРСКА УДАРНА БРИГАДА

Аљевић С. Бајра – боркиња, рођена у Матаругама, Пријепоље, погинула на Јабуци на путу Пријепоље – Пљевља

Дивљан Нада – руководитељка СКОЈ-а 2. батаљона, рођена 1925. године у Сарајеву, чланица КПЈ, погинула на Соколици код Пријепоља 4. децембра

Дрљача Вукица – болничарка 2. чете 2. батаљона, рођена у Босанкој Крајини, домаћица, чланица СКОЈ-а, погинула на Градини код Пријепоља 4. децембра

Јовић М. Јела – боркиња – болничарка у 3. батаљону, рођена у Београду, текстилна радница

Качавенда Сава – болничрака 1. чете 1. батаљона, рођена 1923. године у Босанској Крупи, сељанка, погинула на Кошевинама

Крупеж Радмила – боркиња 1. чете 2. батаљона, рођена 1916. године у Чачку, радница, чланица КПЈ

Манџука Фарука – болничарка 2. чете 2. батаљона, рођена 1928. године у Ливну, чланица СКОЈ-а

Мартић Анђа – болничарка 2. чете 2. батаљона, рођена 1924. године у Дрнишу, чланица СКОЈ-а

Милетић Вера, заменица политичког комесара 2. чете 2. батаљона, рођена 1921. године у Гарашима, Аранђеловац, учиетљица, чланица КПЈ

Мирковић Милка – болничарка у 2. батаљону, рођена 1923. године у Санском Мосту

… Неда – болничарка 1. чете 1. батаљона, рођена у Далмцији, омладинка

ДРУГА ДАЛМАТИСНКА БРИГАДА

Кнежевић Марија – болничарка 1. батаљона, рођена 1927. године у Главини Доњој, Имотски

Кнежевић Награ – болничарка 2. чете 4. батаљона, рођена 1927. године у Главини, Имотски

Маратић Милева, болничарка 3. чете 1. батаљона, рођена 1923. године у Малом Иђу, Задар

Марелић Милева – боркиња – болничарка 3. чете 1. батаљона, рођена 1923. године у Малом Ижу, Задар

ЧЕТВРТА КРАЈИШКА БРИГАДА

Жугић Јела – боркиња, рођена 1921. године у Бијелом Пољу

Марчета Боја – болничарка, рођена 1920. године у Прекаји, Дрвар

МИЛЕШЕВСКИ, ПЉЕВАЉСКИ И БЈЕЛОПОЉСКИ ПАРТИЗАНСКИ ОДРЕД

Тановић Вера – референткиња санитета Милешевског одреда, рођена 1925. године у Новој Вароши, ученица, чланица КПЈ

ПОСАДНЕ ЧЕТЕ, КОМАНДНА МЕСТА И ГРАЂАНИ

Вукановић Деса, ухваћена у Пријепољу 4. децембра 1943. године у току борбе против Немаца, отерана у концентрациони логор и тамо убијена

Младеновић – Ђулић Рада – чланица Среског комитета КПЈ за Срез милешевски, рођена 1912. године

Нинчић Љубица – референткиња санитета Команде места у Пријепољу, рођена 1925. године у Чадињу, Пријепоље

Томашевић Зорка – рођена 1920. године у Пријепољу; ухваћена у Пријепољу 4. децембра 1943. године у току борбе са Немцима, интернирана у концентрациони логор Аушвиц и ликвидирана

Ханић Тима – рођена 1936. године у Равче Пољу, Бродарево, домаћица

После Пријепољске битке затвори су били пуни похапшених, међу којима је било највише жена

У велики затвор среског начелства ухапшене су: Вера Вараклић, Добринка Љујић, Стана Терзић, Љубица Минић, Зарфа и Ђула Хашимбеговић, Кова и Драгица Ракетић, Дара Рељић, четири сестре Томашевић (Гојка, Зора, Коса и Јованка), Рада Цвијовић, Роса Минић, Драгиња Крповић, Џемила Хашимбеговић и друге. Најтеже муке и злостављања од гестаповских официра претрпела је Вера Вараклић.

А онда су једног јутра 32 затвореника утоварили у камион покривен церадом. У пратњи немачких снајпериста возило је кренуло из града у правцу Сјенице. Уз серпентине Бјелобаба Вера Вараклић је из пркоса непријатељу певушила „Каћушу“, познату руску песму која се распеване јесени често чула на партизанским приредбама у слободном Пријепољу. Возило је стало у Каћеву. Затвореници су истерани из камона на ливаду, поред пута. Ту је стајало друго возило које је довезло лопате. Предвиђено је да тим алатом свако себи ископа раку. Ипак десио се неочекивани обрт. Немци су их поново укрцали на камион и вратили у пријепољски затвор. Наиме, Марта Скленар, пореклом Немица, жена власника предратне пријепољске термоцентрале, брзо и енергично је интрервенисала код команданта немачких трупа. Молила је да се спаси живот невиних грађана који су „одани и покорни великом немачком Рајху!“. Каквим се аргументом још послужила Марта, остало је тајна. Од сигурне смрти спашено је 23 Пријепољаца и Пријепољки. У Сјеницу су протеране и затворене: четири сестре Томашевић, Џемила Хашимбеговић, Ђурђа Пурић, Вера Вараклић, Љубица Минић, Зарфа Хашимбеговић, Ђула Хашимбеговић и Стана Терзић.


Извор: Милешевске бојовнице – Милорад Веруовић; Драма и знамења Пријепољске битке – Бранко К. Зејак, Јован Радовановић

Подели на мрежама

Повезани чланци