Запошљавања у Библиотеци „Вук Караџић“ у Пријепољу: Партијска припадност пре стручности, знања и искуства

Запошљавања у Библиотеци „Вук Караџић“ у Пријепољу: Партијска припадност пре стручности, знања и искуства

Библиотека „Вук Караџић“  кадровски је богатија за двоје, односно троје запослених. Архитекта, правник и инжењер саобраћаја и телекомуникације, сви кадрови Странке правде и помирења.

Библиотека „Вук Караџић“ је 23. новембра расписала конкурс за попуњавање извршилачких радних места, а огласила га 1. децембра. За радно место дипломираног библиотекара и координатора дигиталних процеса пријавило се осам особа. Рекло би се, иако са конкуренцијом на папиру, без конкуренције у реалности. Илда Чоловић, архитекткиња, примљена је у радни однос на неодређено време на место координаторке дигиталних процеса, док је правник Белмир Мујезиновић запослен на место дипломираног библиотекара? Од осам кандидата, како нам је рекла вршитељка дужности директорке ове установе Сабира Хоџић, два нису испуњавала тражене услове, а сви остали кандидати су уложили приговор на одлуку коју је донела конкурсна комисија за спровођење јавног конкурса, коју су чиниле три запослене раднице Библиотеке. Према њеним речима, закон је стриктно испоштован, комисија је одрадила свој део посла и ко год хоће може да се жали.

Како су архитекта и правник, који немају ни звање ни искуство из области библиотекарства, успели да добију више бодова од особа које су годинама биле ангажоване у Библиотеци, од којих једна има и положен стручни испит, а међу кандидатима је било и просветних радника са дипломама из српског језика и књижевности, нисмо сазнали. Вршитељка дужности директорке Сабира Хоџић, је одбила да нам достави конкурсну документацију позивајући се на заштиту података о личности. Додала је и да  Закон о култури омогућава да стручно оспособљавање за практичан рад у библиотеци траје годину дана након чега запослени имају рок од три године да положе стручни испит.

Парадокс или реалност јесте да је запослена Илда Чоловић већ добила своју замену. Како она обавља функцију вршитељке дужности директорке Туристичке организације Пријепоље, свој посао у Библиотеци је ставила „на чекање“ и препустила, страначком другу, Адмиру Џиновићу, инжењеру саобраћаја и телекомуникација. Не треба сумњати да је и то у складу са законом. Јер ако смо нешто научили од бројних локалних политичара и функционера, то је да се на закон може увек позвати, али само на чланове који им иду у прилог.

Доказ за то је и да је Скупштина општине Пријепоље баш Сабиру Хоџић именовала за вршитељку дужности директорке иако нема, законом тражено радно искуство од најмање пет година у култури. Е, то је опет један од чланова закона на који се нико није позвао. Али јесте разлог због ког је претходна директорка Садија Хоџић тужила ову установу, због незаконите смене. А тужиће и због конкурса, јер је баш она радила тренутно важећи Правилник о организацији и систематизицији послова, који новим запослењима није потпуно испоштован. Тужбе су најавили и још неки учесници конкурса.

Увертира у сва ова дешавања свакако је било неусвајање Извештаја о раду Библиотеке „Вук Караџић“ од стране Скупштине општине, након чега су уследили смена директорке и нова запошљавања. Оно што није тајна јесте да је уласком Странке правде и помирења у владајућу коалицију, договором са Српском напредном странком у Београду, обећан одређени број радних места за партијске кадрове, што се сада и остварује.

Објављивање јавних конкурса само је неопходан законски корак за испуњавање партијских договора. А оштећени у тим конкурсима, незаконитим радњама, своја евентуална обештећења, наплатиће из општинског буџета. Јер како рече један од саговорника током истраживања ове приче: „О чему да причамо када они који су на власти не поштују законе и систем, већ се то свело на појединце.“

Подели на мрежама

Повезани чланци