Здравље жена у Србији и Европи – већи проценат обољевања и смртности

Здравље жена у Србији и Европи – већи проценат обољевања и смртности

За три године у Златиборском округу је од рака дојке и рака грлића материце преминуло 240 жена, међу њима 28 жена из Пријепоља, подаци су Завода за јавно здравље Ужице. Рак дојке је најчешће малигно обољење код жена, док је рак грлића материце четврти узрок смртности од рака, иако је то карцином који је излечив када се открије у почетној фази и од кога скоро да не умиру жене у Западној Европи.

Од карцинома дојке у Пријепољу су у последње три године умрле 22 жене, а од рака грлића материце 6 жена у 2019. док у последње две године нема преминулих од ове болести, показују подаци Завода за јавно здравље према којима је од рака дојке у Златиборском округу преминула 181 жена, а од рака грлића материце 59. Иако је Истраживање здравља становништва Србије 2019. године показало нешто боље стање када је здравствена гинеколошка заштита жена у односу на претходну анализу из 2013.године, ситуација није задовољавајућа и проценат смртности је и даље неприхватљиво велики. Много већи проценат жена је рекао да има свог изабраног гинеколога, али пре свега у градским срединама, у групи високо образованих и имућнијих жена. То су жене које су у највећем броју, у години која је претходила истраживању, посетиле гинеколога. Ситуација у сеоским срединама, економски неразвијеним подручјима је много лошија, а томе доприноси неколико фактора. Да би отишле до Дома здравља, жене морају имају велике финансијске трошкове, од превоза, до плаћања анализа, лекова…

Осим финансијског аспекта, ту је и недостатак културе, недостатак навике. Чекају кад већ имају велики проблем. Зна се после 40. године да следе хормонске промене, да морају да оду на мамограф. Гинеколога мораш редовно да посећујеш, не само кад имаш проблем. Када се открије на време, болести могу да се лече, а када је четврти стадијум то иде много теже – каже Ирина Глушчевић из Камене Горе.

При пријепољском Дому здравља постоји седам теренских амбуланти које су од почетка епидемије затворене. Проблем је и недовољан број медицинског особља, као и непоштовање обавезних скрининг прегледа.

Росанда Кијановић каже да би она, као и сви други мештани волела када би медицинска сестра радила у амбуланти, као што је раније био случај. Доктор је долазио једном седмично, а овако морају да плате и превоз тј такси до града и када им требају лекови.

Лекар мора да буде у сваком селу. То мора да се решава на државном нивоу, то општина мора да решава јер људи имају проблеме, а биће их све више – каже Ирина.

Због забрињавајућих података о броју преминулих жена од рака грлића материце и чињенице да око 95 одсто жена не иде на превентивне прегледе, 2012. године покренути су организовани скрининг прегледи. Упркос томе, и даље великом броју жена нису доступни превентивни прегледи и Србија је прва у региону по броју новооткривених случајева оболевања од овог малигнитета. Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, рак грлића материце се региструје код око 1.300 жена годишње у Србији, док више од 500 пацијенткиња изгуби живот због овог обољења. У Европској унији рак грлића материце је одговоран за око 2% свих смртних случајева од канцера код жена, са стопом смртности од око 3 на 100.000. У Србији је ова стопа скоро три пута већа. Према проценама Међународне агенције за истраживање рака, према ризику умирања од малигних болести друга смо земља у Европи, одмах иза Мађарске.

Подели на мрежама

Повезани чланци