Друштво

,

Жене

Жене на селу: Брину о свима и о свему, без надокнаде

Радни дан жене на селу траје 20 сати. Сав посао у домаћинству је на њиховим плећима. Сеоске жене углавном немају здравствено осигурање, на пензију не могу рачунати и економски су зависне од својих супруга.

Женама које живе на селу никада није било теже, јер са једне стране, са технолошким развојем пред њих се постављају све обимнији и сложенији задаци, док са друге стране, жене су те које и даље обављају скоро све послове у кући и брину о осталим члановима породице.

Радни дан жене на селу траје 20 сати. Жена устаје у цик зоре да би завршила све кућне послове, да би онда ишла са мужем, раме уз раме, да пласти, да копа, да бере малине, да ради око стоке…Кад се врате кући, муж ће сести да одмори, да попије кафу коју му жена скува, а она нема времена за одмор. Она ће да настави да ради послове које је започела, које мора да заврши у току дана – каже Светлана Дивац из пријепољског села Ивање.
Жене на селу немају слободно време. Устају рано, обављају све послове које имају, испраћају и дочекују децу из школе, жена спрема ручак, ако треба ради у њиви и пластенику – истиче председница Удружења Сачувајмо село Прибој Малина Станојевић.

Није редак случај да су жене једине које кувају у кући, а када се купује нова кухиња, оне нису те које бирају. Чак и када остварују приходе од свог рада у пољопривреди, не располажу саме тим новцем.

Она нема средства да живи, зависи од мушкарца, а упоредо са њим све ради. Нема посла у који жена није укључена, ја то знам из свог окружења, знам шта ради жена, шта ради мушкарац. Јако је тешко бити жена на селу, све је на њеним плећима – каже Светлана.
Биљана Борисављевић Васиљевић
Жене које раде и живе у градским срединама имају све већу подршку својих брачних партнера у свим сферама живота, у одгајању деце и кућним обавезама, за разлику од сеоске средине у којој се скоро ништа није променило у последњих 50-ак година, бар да ја знам – каже Београђанка Биљана Борисављевић Васиљевић која у последње две године највише времена проводи у пријепољском селу Косатица.

Проблем села у југозападној Србији је што у њима углавном живе старачка домаћинства којима је често потребна помоћ што у раду на својим имањима што за обављање основних животних активности.

Ко води рачуна о тим старачким домаћинствима? Опет највише женска популација – закључује Малина Станојевић.
Жена на селу нема времена за себе. Нема времена да се посвети себи, да оде фризеру, козметичару, а да не причам о позоришту и неким друштвеним активностима. Она за то нема времена – додаје Светлана Дивац.

Када би био вреднован, рад жена на селу би требало месечно да буде плаћен најмање1000 евра, став је наших саговорница. Подизању свести јавности и покретању јавне дискусије на тему неопходне прерасподеле неплаћеног рада у кући и бриге о деци и старима, посвећен је пројекат Удружења Форум жена Пријепоља „Неједнака расподела послова старања – Неплаћени рад на плећима жена“, који реализује у сарадњи са Агенцијом Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства и Британске амбасаде.

Подели на мрежама
Новинарка

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *