By У Србији постоје знатне разлике у радној оптерећености жена и мушкараца, нарочито када су у питању неплаћени послови. Жене проводе знатно више времена у неплаћеним пословима, и збирно, на послу проведу један сат дуже од мушкараца, показала је анализа Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена. Овим проблемом бави се и удружење Форум жена Пријепоља, које настоји да информише ширу јавност о значају теме о којој се мало зна, а још мање прича, а без које скоро да нема услова за успостављање родне равноправности у једном друштву.
У оквиру својих активности, удружење ће у понедељак, 24. августа са почетком у 13 часова одржати округли сто, преко зоом апликације, на тему „ За већу видљивост неплаћених послова старања“. Састанак се организује са циљем да се покрене јавна дискусија о проблему неплаћеног рада, да се ова тема учини видљивијом у медијима, као и да се укаже на тренутну ситуацију и прича о потенцијалним мерама и начинима који би довели до помака у промени тренутне ситуације.
Жене раде 1 сат дневно више од мушкараца рачунајући плаћени и неплаћени рад укупно. У периоду од 5 година за 2,5 сата дневно се повећало време које жене утроше на бригу о сопственој малолетној деци и другим лицима. У тренутну ситуацију довели су нас родни стереотипи и породичне улоге, као и неадекватне услуге социјалне заштите и услуге у заједници (од бриге о деци до бриге о старијим особама). Према подацима из 90 земаља, жене дневно проводе у просеку скоро три пута више времена од мушкараца у неплаћеним пословима старања и пословима у домаћинству, чиме се ограничава њихово време за плаћени рад, образовање и слободно време и додатно се погоршава њихов неповољни социоекономски положај.
Највећи део неплаћеног рада се односи на бригу о људима, одржавање животног простора, куповину и обраду робе која се користи, управљање друштвеним и личним односима…
Подаци показују да су разлике између мушкараца и жена у расподели неплаћених послова старања веома значајне и да се преливају на тржиште рада и расподелу прихода, при чему утичу и на ниво и на врсту прихода.
Према истраживању Републичког завода за статистику из 2015. године, у Републици Србији постоје знатне разлике у радној оптерећености жена и мушкараца, нарочито кад су у питању неплаћени послови. Иако мушкарци проводе више времена у плаћеним пословима, жене проводе знатно више времена у неплаћеним пословима, и збирно, на послу проведу један сат дуже од мушкараца. Неплаћене активности укључују рад у домаћинству: бављење храном, одржавање домаћинства, бригу о детету/деци или одраслим члановима домаћинства, прављење текстила и бригу о њему, куповину и услуге, поправке, баштованство, као и путовања у вези са наведеним активностима. Укупно, 95 одсто жена и само 77 одсто мушкараца учествује свакодневно у неплаћеним пословима.Те жене на неплаћеним пословима проводе нешто више од 5 сати, док мушкарци проводе 40 одсто мање времена.
Неповољан положај жена је изражен у свим типовима породица, али је најочигледнији у породицама са децом до шест година, као и у случајевима самохраних родитеља, који су углавном жене. Већина, тј. 79 одсто породица са самохраним родитељима припада типу „мајка са децом“. Доступност услуга за бригу о деци није адекватна, нарочито ради постизања равнотеже између пословног и приватног живота. Жене чине 63одсто свих особа које напуштају посао или смањују свој број радних сати ради бриге о деци или другим члановима породице, а преосталих 37 одсто чине мушкарци, док су особе које су радно неактивне због бриге о деци или другим члановима породице готово искључиво жене. Услуге за старије особе, за децу и одрасле са развојним проблемима, као и за особе са инвалидитетом нису доступне у већини општина и градова, нарочито у сеоским насељима.
Дугорочни циљеви мера у овој области јесу смањена оптерећеност жена неплаћеним радом и економијом старања и унапређен квалитет живота жена (довољан број сати сна, бављење спортом и рекреацијом, време за целоживотно учење), очекивано повећање природног прираштаја, повећање запослености жена и смањена дискриминација младих жена на тржишту рада.
Извор: Анализа монетарне вредности неплаћеног рада Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена
